Celularne bežične mreže

Celularne bežične mreže
Celularni radio je tehnika razvijena sa ciljem da se poveća kapacitet mobilnog radio telefonskog servisa. Suština celularne mreže se sastoji u korišćenju većeg broja predajnika male-snage, reda 100W ili manje. S obzirom da je opseg pokrivanja ovih predajnika mali oblast (teritorija) se može podeliti na ćelije, pri čemu se svaki deo teritorije pokriva od strane jedne antene, tj. predajnika. Svakoj ćeliji se dodeljuje odgovarajući frekventni opseg. Sa aspekta servisa jedna ćelija se opslužuje od strane jedne bazne stanice. Baznu stanicu čini po jedan predajnik, prijemnik i upravljačka jedinica. Sa ciljem da se izbegnu interferencije i preslušavanja svakoj ćeliji se dodeljuje različita frekvencija. Ćelije koje se nalaze na dovoljnoj udaljenosti jedna od druge mogu da koriste isti frekventni opseg. Prva odluka i zadatak projektanta kod projektovanja celularne mreže se odnosi na oblikovanje forme ćelija koje pokrivaju odredjenu teritoriju. Matrične kvadratne ćelije, Slika 1 a), imaju verovatno  najjednostavniji oblik. Ipak ova geometrija nije idealna. Ako je širina ćelije d, tada ćelija ima 4 suseda na rastojanju d, a 4 na rastojanju 2 d . Kada se mobilni korisnik kreće prema granicama ćelije najbolje je da sve susedne antene budu na ekvidistantnim rastojanjima. Sa ovakvim pristupom olakšava se tehnika komutacije korisnika na susednu antenu, kao i izbor antene.