Ekološko obrazovanje

U  formiranju  ekološke  kulture  savremenog  čoveka  važnu  ulogu  ima  sistem  ekološkog  obrazovanja i vaspitanja. On se nalazi u procesu stvaranja, a njegova neophodnost više je  nego očevidna. Ekološko obrazovanje predstavlja shvatanje problema opšte ekologizacije materijalne   i   duhovne   delatnosti   društva.   Široki   dijapazon   ekološkog   obrazovanja omogućava  neophodnu  sintezu  znanja, umenja  i  navika  iz  prirodnih  i  društvenih  nauka. Obrazovno – vaspitni proces u funkciji zaštite i unapređivanja životne sredine predstavlja svesno i plansko razvijanje znanja o čovekovoj sredini u toku čitavog života, koje ima za cilj razvijanje svesti o osnovnim karakteristikama čovekove sredine, odnosa u njoj i odnosa prema  njoj,  na  osnovu  koje  će  čovek  težiti  očuvanju  i  unapređivanju  sredine.  Ekološko obrazovanje  treba  da  pruži  veoma  sigurna  znanja  o  osnovnim  ekološkim  pitanjima savremenog  društva,  razvija  kritički  stav  prema  rastućoj  degradaciji  životne  sredine  i ukazuje na neophodnost racionalnog korišćenja prirodnih resursa. Osnovno   načelo   eko-obrazovanja   i   vaspitanja   izraženo   je   u   zahtevu   da   ekološko obrazovanje  ne bude  samo  informisanje  o eko-činjenicama, da znanja koja učenici stiču budu samo na nivou obaveštenosti, već da čitav život u obrazovnim ustanovama bude u adekvaciji sa ekološkim zahtevima. Ekološka svest se ne sastoji samo od znanja, već i od emocionalno-voljnih komponenata koje je vrlo bitna, jer znanja bez uverenja i praktične delatnosti ne znače mnogo.