3
1.0 UVOD
Za većinu osoba religija je organizovani sistem
verovanja
i bogosluženja koje stavljaju
Boga
u
središte. Za neke druge ipak religija označava verovanje u veći broj bogova a postoje i osobe koje
ne poseduju neku tradicionalnu veru ili religiju već praktikuju neku vrstu verovanja na svoj lični
način, nevezano od organizovanih religija. Ipak većina zemaljskog stanovništva veruje da je
nekakva sila uticala na stvaranje sveta i da ima bar donekle uticaj i na život pojedinaca.
Kroz istoriju religija je zauzimala glavno mesto u životu ljudi, i uticala na njihovo shvatanje i
reagovanje u sredini u kojoj žive. Prvi oblici religije javljaju se još u prvobitnoj ljudskoj zajednici
kao posledica čovekovog shvatanja da se mnoge stvari u prirodi događaju i bez njegove volje i da
on na te pojave ne može uticati niti ih kontrolisati. Takve pojave su npr. suše, poplave, munje i
gromovi i slično. Tako je čovek saznao o postojanju viših sila, te su u njegovom umu nastali prvi
oblici “bogova” koji su simbolizovali jedinstvene moći koje vladaju čovekovim postojanjem.
2.0 POREKLO I RAZVOJ RELIGIJE
Kao i drugi oblici društvene svesti, religija je tokom svog razvoja prošla kroz razne faze.
Animizam kao najraniji oblik religije znači verovanje u mnoštvo duhova za koje se misli da žive
u svetu ljudskih bića. Aminizam je egzistirao u malim i naizgled „prostim“ društvima. Toteizam
je sledeći stepen u razvoju religije. Reč
totem
potiče iz jezika severnoameričkih indijanskih
plemena i koristi se kao simbol u vidu životinja, biljaka ili mrtvih stvari za koje se veruju da
imaju natprirodnu moć. U savremenom društvu koriste se simboli slični totemu, npr. sportski tim
na svom amblemu ima neku životinju ili maskote su na određen način totemi. Teizam je naredna
faza u razvoju religije, on potiče od grčke reči
teos
što znači Bog. Teizam se zasniva na
verovanju u boga. On se deli na politeizam (verovanje u više bogova) i monoteizam (verovanje u
jednog boga). Monoteističke religije su na primer judejstvo, hrišćanstvo i islam.
Tri najuticajnije monoteističke religije u svetskoj istoriji su judejstvo, hrišćanstvo i islam. Sve tri
su nastale na Srednjem istoku i sve uticale jedna na drugu.
5
Slika:
religije sveta
3.0 POJAM I ZNAČENJE RELIGIJSKOG ODGOJA
Pranjić navodi da je religiozni razvoj upućen na religijski odgoj. Bez religijskog odgoja nema ni
religioznog razvoja i obrnuto. „Osnovna funkcija religijskog odgoja u školi je izgradjivanje
moralnih vrednosti dostojnih čoveka“ (R.Ćatić,2003.). Jako je teško razdvojiti odgoj u smislu
formiranja čoveka sa moralnim vrednostima od religijskog odgoja. Prve škole bile su pod
okriljem religije i osnovni odgojni sadržaji bili su religijskog karaktera.
Razvojem drustva škola se odvaja od religije. Ovo se naročito dešava u Zapadnoj Evropi. Crkva
gubi monopol u obrazovanju, a verski odgoj zadržava se u školama kao nastavni predmet. Vera je
važan i značajan faktor odgoja putem koje se stiču moralne spoznaje, uverenja, stavovi i navike
koje doprinose formiranju pozitivnih ljudskih kvaliteta. Bez vere čovek bi bio nepotpun.
J.A.Komensky u „Velikoj didaktici“ kaže:
