1. УВОД

Смањење трошкова набавке изузетно је важно за укупно смањење трошкова

предузећа.   Снижавање   тих   трошкова  за  10%   ,   може   повећати   добит   и   за   50%,   што   је
еквивалент   повећању   обима  продаје  од   50%.   Када   се   говори   о   набавци  и  трошковима
набавке, потребно је раздвојити два темељна сегмента: набавку везану уз производњу, тј.
темељну   делатност   предузећа   (директна   набавка)   и   набавку   непроизводних   добара   и
услуга   који   се   не   уграђују   у   производ   и   не   купују   се   због   даље   продаје   (индиректна
набавка).   Док   се   за   набавку   везану   уз   производњу   већ   дуже   време   проналазе   начини
аутоматизације и електронске подршке (нпр. ЕДИ), набавка производа и услуга невезаних
уз   производњу   сматрана   је   сегментом   на   коме   се   не   може   пуно   учинити.   Индиректна
набавка била је препуштена појединцима који су имали право одлучивања о куповини
производа и услуга ниске и средње набавне вредности.

Технологија електронског пословања омогућава стандардизацију процеса набавке,

агрегацију   потражње,   редуковање   броја   добављача   и   постизање   повољнијих   цена.Због
наведеног би, за велики број предузећа, управо сегмент индиректне набавке могао бити
први   корак   ка   увођењу   електронског   пословања.   Како   технологија,   која   омогућава
унапређење   набавке,   постаје   све   софистициранија,   тако   расте   и   борба   за   знањем
темељеном на информацијама које пролазе кроз тај канал. Трансакција и комуникација
може   се   обављати   на   неструктуриран   (е-маил),   структуриран   (ЕДИ)   и   процесно
структуриран (интеракција  човјека и машине) начин. Посматрањем са тачке  електронског
пословања највећа вредност је у процесно структурираним трансакцијама.

Ова технологија омогућава купцу да отвори електронски прозор којим улази у

пословање добављача тако што му даје могућност електронског прегледања и повећање
ефикасности   процеса   набавке.Истовремено   добављач   покушава   прикупити   што   више
информација   о   преференцијама   и   потребама   купца.Добављачи   путем   својих   интернет
страница   могу   продавати   малим   и   средњим   предузећима   који   се   приликом   куповине
понашају слично као индивидуални купци. За разлику од њих, велики се купци, због своје
величине и економске снаге, могу поставити другачије и тражити од добављача да им
пошаљу своје електронске каталоге путем којих   ће се одабирати производи и вршити
наруџбе.   Како   је   сам   процес   прегледања   каталога,   одабира,   одобравања   и   креирања
наруџбине,   затворен   унутар   корпорацијског   Интранета,   добављачи   немају   сазнање   око
тога како се сама одлука о куповини доноси.

Најновије тенденције стављају нагласак на партнерство купаца и добављача

резултирајући још већом ефикасношћу електронске набавке. У том се моделу део
информација пропушта од купца добављачу и обратно. Тиме купци стичу веће знање о
производима, а добављачи о томе какве су преференције купца. Технолошку подлогу за
такво пословање створиле су информационо комуникационе технологије, које данас
преовлађују као индустрија број један у економски развијеним државама.

1.1.

Предмет и циљ рада

Избором и формулисањем теме, суштински је одређен предмет рада и постављен

проблем.Основна идеја за одабир теме била је лична заинтересованост за поступак јавних
набавки,а посебно електронских јавних набавки, као и могућност употребе истих у
посматраној географској целини – Републиции Србији, Краљеву и околини, али и степен

досадашње имплементације савремених технологија у другој деценији XXI века у области
јавних набавки.

Циљ овог рада је проучавање степена искоришћености ИК технологија у

поступцима јавних набавки у Републици Србији и граду Краљеву и околини – а у односу
на захтеве грађана.Састоји се у стицању научних сазнања за успешну примену ИК
технологија у набавци, са посебним освртом на постављене циљеве и ограничавајуће
чиниоце унутар посматраног система и окружења.

Рад је усмерен на методолошки и технолошки аспект анализе електронских јавних

набавки – а, односно утицај истих на побољшање квалитета живота грађана Републике
Србије.

1.2. Утврђивање хипотезе

Хипотеза као одређена претпоставка представља непроверен суд о нечему, за који

претпостављамо да је истинит.У ствари, хипотеза је идеја за коју се верује да води ка
решењу проблема који се истражује.Међутим, то свакако не значи да се хипотезом заузима
коначан став и прејудуцира решење о исходу и резултатима истраживања, јер се увек мора
водити рачуна о томе да се хипотеза не брани, већ да она само представља ослонац,
односно претпоставку која се током рада може потврдити или оповргнути.Утврђивање
хипотезе овог рада треба да претпостави како и на који начин примена система
електронских јавних набавки доприноси побољшању животног стандарда грађана.

Полазна теза за истраживање у оквиру овог рада исказује могућност повећања

употребе електронских платформи и употребе система за електронскејавне набавке.Ова
хипотеза претпоставља да је Република Србија имплементирала систем електронских
јавних набавки и самим тиме проактивно утицала на животни стандард и повећање бруто
домаћег производа на својој територији.

1.3. Методе истраживања

У теорији се обично разликују три стандардне истраживачке методе : нормативна,

историјска и експериментална

.У овом раду, конкретно, биће коришћене Нормативна,

историјска и метода анализе и синтезе.Метода анализе и синтезе је кључна за хипотезу
која је постављена у овом раду,  јер анализа, најпре, раставља целину на засебне делове, па
се посматрањем сваког дела као засебне целине постепено улази у суштину и структуру
проблема,   препознајући   специфичности   сваког   дела,   сличности,   разлике   и
противречности.     Системска   анализа   постојећег   система   електронских   јавних   набавки
показаће колико је он заиста прилагођен потребама корисника и даће одговор на питање да
ли исти треба надоградити и поправити.

1.4. Извори сазнања

Приликом израде рада коришћени су следећи писани извори, и то:

Примарни извори, и то углавном извори који потичу од органа државне управе и
јединица локалне самоуправе;

Научна литература из ове области;

За више видети : Шамић M.:

Како настаје научно дело,

Светлост Сарајево, 1972.године, страна 14.

2. ЕЛЕКТРОНСКЕ НАБАВКЕ

Електронска јавна набавка или еPublic Procurement је термин који се користи да се

опише коришћење електронских метода, најчешће интернета, за управљање
трансакцијама између надлежних органа (Наручиоца) и Понуђача.

Укратко, еPublic Procurement представља процес куповине роба и услуга

коришћењем интернета.То је процес који аутоматизује и интегрише купце (наручиоце) и
понуђаче у њиховом међусобним односима посредством интернета. На тај начин
аутоматизује се комплетан процес набавке почев од тражења до наручивања, примања
фактуре и електронског плаћања.

Од када је интернет постао један од главних алата за снабдевање менаџмента,

средином деведесетих, многе компаније покушавају повећати предности које доноси Е-
набавка, као што су смањење цена, поједностављање процеса, побољшање поштовања
уговора и друго.

Међутим, многи изазови су им стајали на путу и тек у последње време су неке од

водећих компанија у потпуности искористиле могућности електронске набавке. Данас те
компаније имају велику предност у електронским набавкама и проширују своје системе
електронских набавки. Што је већи број предузећа укључено у електронске набавке и што
је већи број категорија производа који се користе у електронским набавкама, то су веће
уштеде, мање цене проивода итд.

Е - набавке су више од система за онлине куповину. Правилно примењен систем

може   да   повеже   компаније   и   њихове   пословне   процесе   директно   са   добављачима
повезујући   све   интеракције   између   њих.   Ово   укључује   управљање   коресподенцијом,
понудама, питањима и одговорима, претходним ценама и   е-маиловима послатих већој
групи прималаца.

Добар систем електронских набавки помаже фирми да организује своје интеракције

са најважнијим добављачима .Он пружа онима који га користе низ уграђених алата за
праćење, који помажу контролу трошкова и обезбеђује максималне перформансе
добављача. Он омогућује отворену линију комуникације са потенцијалним добављачима
током пословног процеса. Систем омогућава менаџерима да потврде цену и подупире
претходне договоре, да би обезбедио да је свака нова понуда цена конкурентнија него
претходна.

Фазе електронске набаке:

Фаза 1

– обухвата могућности надлежног органа (наручиоца) да захваљујући приступу

интернету изврши објављивање тендера

Фаза 2

– указује на предности које се стварају електронским обезбеђењем вођења тендера.

Понуђач може download-овати тендерску документацију преко одговарајућег wеb сајта или
је добити путем емаила уколико упути захтев за истом.

Фаза 3

– је последња значајна фаза која репрезентује најнапреднију фазу електронске

набавке , дајући понуђачу могућности да пошаље понуду електронским путем. У том

http://www.slideshare.net/itdogadjaji/vjekoslav-bobar-eprocuremetvodic - страна 5

контексту,  да би се то реализовало на прави начин претпоставља се коришћење технике
електронског   потписа,  односно   дигиталног   сертификата.  Фаза  3  такође   обезбеђује
наручиоцу   да   прошири   процес,   укључујући   и   еФактурисање  (еInvoicing),  еИспоруку
(еDelivery   –  испорука   роба/услуга   на   захтев   путем   електронског

позива),

еАукције

(Auctions), еТржишта (еMarketplaces) и често еКаталоге (еCatalogues).

Слика 1. Модули еПроцуремент система

Извор:

http://www.slideshare.net/itdogadjaji/vjekoslav-bobar-eprocurementvodic

- страна 6

еТендер

модул обухвата еОбјаву и еДоделу уговора.

а)

еОбјава

је почетни процес сваког еProcurement система. Кроз овај модул наручилац

шаље електронским путем (коришћењем XМЛ размену информација) Службеном
гласнику објаву набавке и позив потенцијалним понуђачима,
б)

еДодела уговора

почиње процесом отварања тендерске (конкурсне) документације да

би се после евалуације примљених понуда изабрао најбољи понуђач након чега се врши
додела уговора, што се објављује кроз одговарајући сервис. Евалуација понудаобично се
врши применом критеријума најниже понуђене цене или економски најповољније понуде

еУговор

представља део система еProcurement у оквиру којег се врши креирање,

управљање и праћење уговорима са изабраним понуђачима. Применом електронског

http://www.slideshare.net/itdogadjaji/vjekoslav-bobar-eprocurementvodic

- страна 7

За примену система електронске лицитације, предмет јавне набавке мора бити

такав да се може јасно и објективно описати, при чему електронска средства и
информациони систем морају бити широко доступни.

2.1 Користи од имплементације еПроцуремент система

Е - набавке помажу у процесу доношења одлука држећи релевантне информације

уредно организоване и временски оверене. Веcћина су шаблони који чине све трансакције
стандардизоване и транспарентне.Праcћење свих понуда подразумева усклађивање свог
знања за добијање бољих цена. Компаније могу да се фокусирају на своје најуносније
трговинске партнере и уговоре.

Добро управљање Е - набавкама смањује ниво залиха. Знајући бројеве производа,

понуда цена и контактних тачака, може се помоћи предузећима да затворе договор док се
остали добављачи боре да прикупе своје релевантне податке.

Е - Procurement системи омогућавају вишеструке нивое приступа и дозволе које

помажу руководиоцима да организују административне кориснике по правилима, групама
или задацима. Менаџери набавке не морају да буду као високо обучени и плаћени, јер
такви системи су стандардизовани и лако се користе.

1. Користи за Наручиоца:

- нижи трансакциони трошкови – аутоматизација процеса трансакције
- транспаретност – већа отвореност у објављивању и склапању јавних уговора
- добијање нових понуђача – интернет уклања географске баријере и обезбеђује
конкурентније тржиште
- уштеда времена – обезбеђење бржег одвијања комплетног процеса,од наручивања до
потенцијалне испоруке

2. Користи за Понуђаче:
-

Јавна администрација – еНабавка скраћује време и смањује труд администрацији и

уговорним странама у организацији јавних набавки

смањење трошкова – електронска размена обезбеђује бржи процес са мање трошкова и

може да помогне смањењу грешака које се често појављују у системима који су засновани
на папиру (традиционална набавка)
- приступ новим купцима и тржиштима – електронска набавка обезбеђује нове канале
продаје стварајући нове могућности и шансе за понуђаче

повећање продаје – са приступом ширем тржишту јавног сектора, понуђач има могућност

даповећа профит.

Типичне стратегије усвајања

Неке фирме су откриле да су многе од њихових трансакција и даље одвијају на

папиру, и наишли на проблеме у распону од управљања садржајем до учешћа добављача у

Јовић М,

“Саветник за јавне набавке“

, Инг – Про, Београд 2015., страна 147.

http://www.slideshare.net/itdogadjaji/vjekoslav-bobar-eprocurementvodic - страна 12.