Globalne posledice u životnoj sredini – Klimatske promene

UNIVERZITET U NIŠU

FAKULTET ZAŠTITE NA RADU

Seminarski rad iz predmeta

Ekološki rizik

GLOBALNE POSLEDICE U ŽIVOTNOJ SREDINI – 

KLIMATSKE PROMENE

Niš, 2015.

Mentor:

                     Studenti:

…

…

SADRŽAJ

UVOD....................................................................................................................................- 1 -

1. ŽIVOTNA SREDINA KAO SISTEM...............................................................................- 3 -

2. DEGRADACIJA ŽIVOTNE SREDINE............................................................................- 4 -

2.1. Uzročnici problema u životnoj sredini........................................................................- 5 -

2.2. Globalni ekološki problemi....................................................................................... - 10 -

2.2.1. „Ozonska rupa“..................................................................................................- 10 -

2.2.2. Efekat staklene bašte..........................................................................................- 12 -

2.2.3. Kisele kiše..........................................................................................................- 13 -

2.2.4. UV Zračenja.......................................................................................................- 16 -

2.3. Klimatske promene................................................................................................... - 18 -

2.3.1. Naša buduća klima.............................................................................................- 21 -

ZAKLJUČAK......................................................................................................................- 24 -

LITERATURA.....................................................................................................................- 26 -

prirode, u čijoj osnovi leži kriza vrednosnog sistema čoveka/društva, te se reflektuje u oblasti 

svesti, politike, nauke i kulture. Zapravo, čitav sistem pogleda na svet, vrednosti, društvenih 

institucija, ekonomskih mehani-zama, tehnoloških rešenja u svojoj međusobnoj povezanosti 

doveli su do disharmonije između društva i prirode.

Cilј ovog rada je da ukaže na savremene ekološke probleme današnjice, sa posebnim 

osvrtom na klimatske promene.

2

1. ŽIVOTNA SREDINA KAO SISTEM

Životna   sredina   kao   oblast   istraživanja   na   početku   XXI  veka,   privlači   pažnju 

naučnika   i   praktičara   različitih   struka.   Oni   često   do   detalјa   istražuju   različite   prostorne 

podsisteme   životne   sredine,   koje   odslikavaju   i   konkretizuju   razmere   i   cilјeve   njihovog 

proučavanja.

Životna sredina se razmatra često kao sistem uzajamno povezanih sistema: prirodna 

sredina,   socijalna   sredina,   stambena   sredina,   kulturna   sredina,   informativna   sredina.   U 

zavisnosti od razmera i cilјeva istraživanja, moguće je posmatrati životnu sredinu pojedinog 

čoveka, porodice, grupe lјudi, celokupnog čovečanstva. Praktična potreba da se posmatraju i 

konkretizuju razmere i cilјeve njihovog proučavanja: antropogenu sredinu, koja se posmatra 

kao prirodna sredina sa promenama uslovlјenim lјudskim aktivnostima; kvaziprirodnu sredinu 

kao   sistem   preuređen   od   strane   čoveka   (kulturni),   prirodni   pejzaž   koje   je   stvorio   čovek, 

uklјučujući i zasade parkovskog tipa; urbanu sredinu kao kombinaciju prirodnih uslova i 

građevinsko arhitektonskih formi, koja stvara pretpostavke za privrednu i životnu aktivnost 

čoveka i zajedno sa njom utiču na socijalno organizovanje čoveka; stambenu sredinu koju 

čine uslovi života u stambenim prostorijama, kompleksni, koji uklјučuje fizičke, hemijske, 

biološke, socijalne i psihološke faktore.

1

Ona   se   formira   spolјnim   uticajem,   u   odnosu   na   prostoriju   (saobraćajna   buka, 

hemijski fon i sl.), uticaja građevinskih konstrukcija i njihove zaštitne obrade, faktora životne 

aktivnosti   i   socijalnih   faktora   (odnosi   u   porodici,   između   suseda,   stanara   i   sl.);   kulturnu 

sredinu koju čine uslovi za postojanje materijano-duhovne sfere života lјudi, koja obuhvata 

predmetne razultate lјudske aktivnosti, nacionalne i etničke osobine formirane vekovima, kao 

i lјudske snage i sposobnosti, koja se ispolјava kroz lјudsku aktivnost; sredinu naselјenih 

mesta,   urbanu   sredinu,   gradsku   i   seosku,   kao   kombinaciju   veštačkih   stvorenih   životnih 

uslova: putevi, trotoari, kuće, sanitarna infrakstruktura, mezoklima grada i sl.; radnu sredinu 

koju čine fizički, hemijski i biološki uslovi u proizvodnim prostorijama, formiraju je spolјni 

prirodni i antropogeni uticaji, uticaji celokupne industrijske zone, saobraćaja i sl., uslovi na 

radnom   mestu,   uslovi   u   zajednici   sa   socijalnom   i   psihološkom   sredinom   u   kolektivu, 

socijalno-psihološku sredinu koju čine odnosi između lјudi, koji obuhvataju i stepen pažnje 

jedan prema drugima, uzajamno poštovanje ili, obrnuto, nepoštovanje, interes ili ravnodušnost 

u odnosu na zajedničku stvar i prema uspesima svakog člana kolektiva, jedinstvo ili različitost 

1

 Đukanović M.: Životna sredina i održivi razvoj. Elit, Beograd, 1996., str. 12.

3

Opstanak   lјudskih   zajednica   je   u   prošlosti   veoma   često   bio   ugrožen   prirodnim 

katastrofama, epidemijama, ratovima, oskudicom hrane i drugim uticajima koji su, međutim, 

uvek bili prostorno ograničeni. Za razliku od egzistencijalnih kriza prošlosti, krize današnjice 

ne potiču od prirodnih nepogoda koje su prostrorno ograničene, već od globalnog nesklada u 

idejno-materijalnom smislu čitave industrijske civilizacije. Do sada čovek nije bio u stanju da 

stvori   jedan   idealan   sistem   civilizacije   i   da   izbegne   krizna   stanja   tog   sistema.  Pristupi 

rešavanju ovog problema se razlikuju u nauci. Neki od pristupa mogu biti u

2

:

- prelasku privrednih sistema iz permanentnog rasta u stacionirano stanje,

- izgradnji ekološke svesti kod lјudi,

- uvođenje socijalnih programa,

- primeni tehničkih mera (npr.filteri, električni automobili i sl.),

- samoregulacionoj sposobnosti prirode i inventivnoj snazi čoveka, koji će svaki 

problem blagovremeno naći i adekvatno rešiti. 

Za sada nema integralnih sistemskih studija koji bi razjasnili prave dimenzije ovih 

problema kao i realne mogućnosti njihovog rešenja. Ideje potrošačkog društva da proizvode 

što je jeftinije i što više, bez obzira na primenjene tehnologije, odnosno štetne posledice koje 

one imaju na životnu sredinu i koje dovode do većeg zagađivanja. Ovakav pristup nameće 

razvoj ekološke svesti u svetlu koncepcije zaštite životne sredine, čiji su cilјevi racionalno 

trošenje prirodnih dobara, nalazišta i uvođenje mera zaštite, što u krajnjoj liniji samo prividno 

poskuplјuju i ograničavaju proizvodnju, odnosno dovodi do umanjenja profita.

2.1. Uzročnici problema u životnoj sredini

Globalni   karakter   ekološke   krize   rezultat   je   pojačanog   antropogenog   dejstva   na 

biosferu,   sveopšte   povezanosti   i   međuzavisnosti   elemenata   u   prirodi   i   između   prirode   i 

društva. Svaki poremećaj, pri tome na lokalnom nivou izaziva više drugih, prostorno se širi i 

polako poklapa sa dimenzijama Zemlјe. Ekološka kriza tako postaje objektivni faktor razvoja 

društva u okviru planete, zadire u interese čovečanstva, otvara pitanja njegove budućnosti i 

zahteva angažovanje svih u njenom ublažavanju ili rešavanju.

U ovom kontekstu, može se govoriti o krizi kao globalnom problemu savremenog 

2

 Đorđević, B.: Ekološki menadžment. Kruševac: ICIM plus, 2008., str. 62.

5