Висока медицинска школа струковних студија Ћуприја
Семинарски
рад
Област: Социјална медицина
Тема: Гојазност – јавно здравствени приступ
Ментор:
Студенти:
Др Татјана Симовић
Миљана Стаменковић 2113
Марија Станојевић 2220
Лидија Јовановић 2143
Наталија Јокић Бановић 2666
Марија Бобошикић 2642
Ћуприја 2017.
4
2. Циљ рада
1.
Дефинисати гојазност;
2.
Приказати колико је заступљена гојазност;
3.
Приказати факторе ризика;
4.
Објаснити које су превентивне мере и лечење.
5
3. Фактори ризика
1. Психогени фактори
Око 30% гојазних особа има фазе преједања. Храна често служи као средство за
превазилажење лоших емоција (фрустрације, досаде, несигурности, љутње, туге) или као
утеха за разне проблеме. Осим тога, гојазне особе се често осећају непожељно и
дискриминисано у данашњем друштву које манекенски тип грађе истиче као идеал лепоте.
Услед тога оне често улазе у „зачарани круг“, уносећи још више хране како би се
краткорочно осећале боље.
2. Физиолошки и патофизиолошки фактори
Са годинама се полако смањује ниво базалног метаболизма, а повећавају се
катаболички процеси за које није потребна додатна енергија. Са старењем се смањује и
способност и жеља за физичком активношћу, што додатно отежава ствари. Мишићна
активност је најважнији начин којим се енергија ослобађа из организма. Око једна трећине
дневно утрошене енергије се потроши мишићним радом, а код физичких радника и
половина или три четвртине. Због тога се често каже, да гојазност настаје као последица
превисоког односа уноса хране према физичкој активности.
Поремећаји лучења неких ендокриних жлезда (хипофиза, штитаста и полне жлезде)
могу да буду узрок гојазности. Такође, лезија центара за регулацију уноса хране у мозгу
или њихов поремећај (малигнитет) може условити повећање телесне тежине, а сличан
ефекат имају и разне генетичке абнормалности у хемизму масних залиха.
3. Узроци гојазности деце
Лоши утицаји са запада, запостављање основних начела правилне исхране. Веома
је важно да исхрана детета у прве две - три године буде добра, јер му тако обезбеђујемо
адекватан раст и развој, а истовремено, стварамо правилне навике по питању количине и
избора хране. Ако дете свакодневно једе неквалитетна пецива из пекара, расутих буквално
