Istorija japanskog obrazovanja

Modernizacija i razvoj obrazovanja u Japanu
Uvođenje modernog obrazovanog sistema u Japan, po modelu nekoliko Zapadnih zemalja, započeto je u drugoj polovini XIX veka. Modernizacija je u Japan stigla kasno, ali pošto je Japan bio blagosloven društvenim i kulturnim faktorima (početni uslovi) koji su navedeni dole, obrazovanje je prošlo kroz proces brzog razvoja za veoma kratko vreme.
[Kulturna zrelost i baština tradicionalnog obrazovanja]
Tokom prethodnih 260 godina, kada je Japan pod vladavinom Tokugawa šogunata (1603-1968) sprovodio politiku izolacije države od spoljnog sveta, zemlja je uživala u miru i stabilnosti. Tokom ovog perioda, japanski narod je dostizao visok nivo kulturne zrelosti, a prema svetskim standardima, stopa pismenosti je bila visoka za ovo vreme, čak i među običnim ljudima. Ovakvo stanje je bar delimično prouzrokovano rasprostranjenošću osobenih japanskih ustanova obrazovanja. Ratnička klasa samuraja, u državnim obrazovanim ustanovama (feudalne škole) učila je kinesku klasiku (konfučijansku doktrinu, kinesku književnost, i kinesku istoriju). Sa druge strane, za obične ljude postojao je veliki broj ustanova pod imenom „terakaya“ (popularna mesta za učenje ili „centri za podučavanje zejadnice“), koje su prvenstveno bavile podučavanjem čitanja, pisanja i praktičnih veština. Od feudalnih škola i terakaya razlikovale su se privatne škole, koje su obično bile smeštene u domovima učitelja, i otvorene za sve ljude, bez obzira na njihov stalež.Trgovci i profesionalni staleži su razvili šegrtski sistem. Na kraju, mora se spomenuti popularnost učenja u nekim osobenim aspektima japanske kulture, kao što je ceremonija čaja, cvetni aranžman, klasični muzički instrumenti, i druge tradicionalne umetnosti. Na ovakav način, postavljena je osnova za oduševljenje koje je u narodu raslo prema obrazovanju.