Матурски рад
Тема:
Конструкција мушке кошуље
Ментор: Ученик:
УВОД
Израда кошуља је појам који обухвата читав један посебан свет: то је универзум
чије особености леже у различитим фазама занатске или индустријске израде. Оне су
две производне стварности које постоје паралелно али по некад се и укрштају, као што
је то случај са превртом крагне, једном јако деликатном фазом израде која се и дан
данас ради ручно. Код занатске израде, кројач узима мере клијента и ручно кроји и
саставља делове кошуље.
Као прави занатлија, кројач прати све фазе израде кошуље до танчина пре него што
исече све делове тканине , фиксирајући их шпенадлама. Кад се ради о индустријској
производњи, након што је обележено све прецизно на тканини и након што је она
исечена, прво се шију предњи и задњи делови, а онда се прелази на рукаве. На самом
крају се додају манжетне и крагне. Да би оне биле чврсте, као што се то обично виђа, у
њихов средишњи део се зашива тање или дебље лепљиво платно које додатно очврсне
тканину. Када се очисти вишак конца који остане на кошуљама, прелази се на отварање
рупица и зашивање дугмића.
Индустријси и занатски процес израде су у многоме слични. Током израде и свих
фаза које она подразумева, различити делови кошуље се више пута препеглају како би
израда била што прецизнија. Након тога, када су потпуно урађене, слажу се преко
наменског картона. Та фаза је полу аутоматска, међутим, јако је битно мислити и на
транспорт како се не би похабале или накнадно изгужвале. Разлике у занатској и
индустријској изради има и у самој количини утрошене тканине: да би се израдила
кошуља класичном занатском методом, потребно је више материјала него
индустријском.
1. ПРИПРЕМА ПРОИЗВОДЊЕ У ОДЕВНОЈ ИНДУСТРИЈИ
Сврха техничке припреме у одевној индустрији је да се, пре него што почне израда
новог одевног производа, проуче својства материјала који ће се примењивати, затим
могућности услова производње, све то у циљу да се минималним утрошком људске и
погонске енергије и материјала постигне максималан учинак. Техничка припрема
производње има још већи значај у планирању и спровођењу серијске производње
одевних предмета.
Према томе, техничка припрема производње има обимне, сложене и свеобухватне
задатке. Да би све своје задатке извршили на време и како треба, у техничкој припреми
послови су подељени на:
1. конструкцијску припрему
2. технолошку припрему
3. оперативну припрему
4. испитивање материјала
1.1 Конструкцијска припрема у одевној индустрији
Сви већи захтеви који се постављају пред одевне предмете, како у погледу
функционалности тако и у квалитету, намећу потребу да се при креирању нових
одевних предмета приступи стручно и одговорно. Познато је да одећа игра веома важну
улогу у животу човека, јер га штити од хладноће или сувише велике топлоте и на тај
начин му омогућава да се пријатно осећа, без разлике на спољашње климатске услове.
Због тога се с’ правом каже да је одећа друга човекова кожа.
Спољашњи изглед и облик одеће која се индустријски производи не може се
успешно креирати ако се не познаје грађа људског тела, његов облик, димензије и
пропорције. Према томе, констуктор мора добро да познаје анатомију и антропологију
људског тела.
У конструкцијској припреми врши се више врста послова од којих у великој
мери зависи коначан изглед, функционалност и цена готовог производа.
Сви послови конструкцијске припреме могу се поделити на неколико група и то:
скупљање идеја за нови производ
креирање и скицирање модела
конструкције основних кројева
-моделовање
1.1.1 Скупљање идеја за нове производе
Да би се израдио нови модел одевног производа, мора постојати нека идеја о његовом
изгледу. Према томе, прва фаза добијања новог модела је појава идеје о контурама и
детаљима замишљеног модела. До идеје за нови модел одевног предмета може се доћи
на различите начине, али се сви они могу поделити у две групе:
скупљање идеје од случаја до случаја
систематски начин скупљања идеја.
При скупљању идеја од случаја до случаја треба бити обазрив, јер на брзину
створена идеја не мора гарантовати успех новог модела на тржишту. У овм случају до
идеје се може доћи учествовањем на разним скуповима стручњака који се баве том
проблематиком, затим из стручне литературе, интернет,са сајмова, изложби, модних
ревија итд.
Други начин скупљања идеја је много сигурнији и представља читав низ
активности у циљу добијања идеје за нови производ. Пре свега, у предузећу треба да
постоји посебна служба која ће се бавити систематским изналажењем идеја за нове
моделе одевних производа. Те службе треба да буду повезане са познатим светским
кућама моде који имају своје институте, чији је задатак да прикупљају податке са
тржишта и да на основу жеља и захтева потрошача, израде моделе које ће тржиште
прихватити. Затим треба да се користе резултати властитих истраживања у области
моде, текстилних материјала и друштвених кретања.
1.1.2 Креирање и скицирање модела
При креирању одеће креатор мора да води рачуна о неким принципима који су уско
везани за модел, његову израду и продају. Основни принципи о којима креатор мора
водити рачуна су:
технички,
економски,
естетски.
У техничке принципе можемо поменути:
•
могућност израде модела одевног предмета у погону, узимајући у обзир
квалификациону структуру и стручност радника и специфичност расположивог
машинског парка,
•
функционалност одевног предмета.
