Metebolizam lipida

Metabolizam lipida
Biološka funkcija lipida je sledeća:
1.Prosti lipidi su osnovne energetske i tipične rezervne energetske materije u biološkom supstratu.
2.Neki složeni lipidi su nezamenljivi konstitutivni elementi izgradnje i funkcije ćelijskih i subćelijskih membrana
3.Lipidi su konstitutivni elementi u međućelijskom povezivanju
4.Imaju i zaštitnu ulogu i to od mehaničkih udara i spoljašnjih promena
5.Prosti lipidi su odlični rastvarači nekih tzv liposolubilnih vitamina
6. Prosti lipidi su tipične rezervne energetske materije. Sagorevanjem jednog grama lipida dobija se duplo više energije nego sagorevanjem 1 g ugljenih hidrata.
Razgradnja lipida
Proces razgradnje lipida otpočinje njihovim unošenjem u organizam. Pošto su hidrofobne, moraju se prethodno emulgovati. Emulgovanje se vrši žučnim kiselinama i holesterolom koji i sami predstavljaju lipide. Ove supstance smanjuju hidrofobnost, odnosno intenzitet odbijanja među česticama lipida. Razgradnja lipida otpočinje u tankom crevu. Delovanjem pankreasne lipaze u prisustvu vode razlažu se na glicerol i masne kiseline po reakciji:

Glicerol je rastvorljiv u vodi i lako se i direktno resorbuje. Resorbcija masnih kiselina obavlja se uz pomoć žučnih kiselina koji se vezuju za masne kiseline u obliku holeinskih kiselina.
Tada se obrazuju micele koje u svojoj unutrašnjosti imaju hidrofobne masne kiseline, a omotač čine dva ili 4 para žučnih kiselina čiji je hidrofobni deo okrenut ka unutrašnjosti, a spolja je okrenut hidrofilni deo. U njihovom formiranju učestvuje i holesterol.
Takve micele se resorbuju, dospevaju u enterocite, gde se masne kiseline oslobađaju i ponovo obrazuju trigliceridi, koji se u vidu fine emulzije transportuju limfnim putem.
Metabolizam glicerina
Udeo u prostim lipidima mu je 8-10%.
Može biti izvor slobodne hemijske energije ili izvor sinteze drugih jedinjenja.