Metodika razvoja izdržljivosti

Izdržljivost je kondiciona sposobnostorganizma da rad određenog intenziteta (trenažžna ili takmičarska opterećenja) održava što duže vreme bez smanjenja efikasnosti. Sa obzirom da je izdržljivost sposobnost što dužeg obavljanja rada određenog intenziteta, a da je za rad potrebna energija, proizlazi da su energetski kapaciteti (odnosno funkcionalnesposobnosti) čoveka glavne determinante izdržljivosti.

Pored energetskih kapaciteta naizdržljivost utiče i nivo motivacije, osobine ličnosti, efikasnost biohemijskih procesa u mišićima, količina glikogenskih depoa itd. Zadnjih nekoliko godina sve veći broj autora naglašava važnost razvoja izdržljivosti kod sportista nezavisno o potrebama sportske specijalizacije. Zavisno od specifičnosti motoričke aktivnosti, trajanja, kao glavna karakteristika izdržljivost je povezana sa ostalim komponentama motoričke aktivnosti i snagom, brzinom, ritmom, amplitudom i drugima.

Stoga je izdržljivost uglavnom konkretna i karakteriše trajanje i učinkovitost specifičnog rada u određenom sportu ili sportskoj disciplini. Zbog toga možemo reći da je izdržljivost uvek konkretna i specifična za sport.  Nikako se ne sme zaboraviti da je usku specijalizaciju u sportu moguće ostvariti samo na temeljima solidne opšte radne sposobnosti organizma, što podrazumeva razvijene energetske sposobnosti, ekonomično funkcionisanje i izdržljivost organizma u dugotrajnom radu.