Napredne tehnike za optimizaciju rada operativnog sistema Windows XP

Uvod
Windows XP je definitivno najrasprostranjeniji operativni sistem na planeti. Razlozi za to su sigurno, pored samog ugleda Microsofta – firme koja je izbacila na tržište ovaj operativni
sistem, vrlo intuitivno osmišljen korisnički interfejs, povećanje stepena sigurnosti, vizuelno primamljivo okruženje i u svakom smislu korak napred u odnosu na operativne sisteme koji su mu prethodili, kako iz Microsoft-a tako i iz ostalih softverskih firmi. Međutim, mnogima se činilo kako to unapređenje, jednostavno, nije dovoljno, da sve to može još bolje, lepše, brže i sigurnije. I bili su u pravu. Iako je odavao utisak neverovatne lakoće korišćenja i povećanog stepena sigurnosti, XP je ostavljao i dosta mesta za poboljšanja. To su uočili i u Microsoft-u i u vrlo kratkom periodu su se pojavile, takozvane „zakrpe“, iliti Service Pack-ovi. Prvo SP1, zatim SP2 a u skorije vreme i SP3. Sve je ovo dodatno produžavalo život sada već vremešnom XP-u koji je i zvanično već zamenjen novim Microsoft-ovim operativnim sistemom – Windows Vista (kodno ime „Longhorn“).

Većina korisnika računara, i pored pojave novijih operativnih sistema, i dalje svoje poverenje daje XP-u. Neki to čine iz navike, neki zbog vremenom usavršene kompatibilnosti sa
hardverom (zahvaljujući kvalitetno napisanim drajverima), kao i sa starijim aplikacijama (pisanim za Dos i starije Windows-e), a neki jer su čuli da nova „Vista“ nije ispunila sva
očekivanja kao i da „konzumira“ nerealno mnogo sistemskih resursa (memorije, procesora, harddiska,…). U svakom slučaju, onih koji bi bili zainteresovani za temu optimizacije XP-a ima
zaista puno i zato ću se potruditi da pružim informacije i uputstva na pomenutu temu koja će biti razumljiva i početnicima i naprednim korisnicima.

Kada se, generalno, govori o optimizaciji računara misli se, pre svega, na određene delove hardvera i softver (koji omogućava optimizaciju i fino podešavanje određenih parametara
iz okruženja operativnog sistema). Osim što treba voditi računa o minimalnim hardverskim zahtevima, treba analizirati i kompatibilnost komponenti od kojih sastavljamo računar. O ovome će biti detaljnije u narednom poglavlju.

Poznato je da operativni sistem omogućava komunikaciju između korisnika računara i hardvera kao i da ima mogućnost dopunjavanja raznim aplikativnim softverom u skladu sa navikama i potrebama korisnika. Da bi operativni sistem funkcionisao pravilno i bez naželjenih zamrzavanja i otkazivanja, potrebno je imati u vidu i kakav hardver mu stavljamo na
raspolaganju, jer uvek treba pratiti podatke o minimalnoj hardverskoj zahtevnosti. To u prevodu znači da treba obezbediti procesor određenih karakteristika (brzine, frekvencije, količine keš memorije,…), hard-disk sa dovoljno slobodnog prostora za smeštanje operativnog sistema i ostalih podataka (ne-sistemskih), dovoljno RAM-a, grafičku karticu željenih karakteristika (ukoliko korisnik ima potrebu za istom) itd.