Osteoporoza

Osteoporoza i vitamin D

Osteoporoza je progresivna sistemska bolest skeleta koju karakteriše niska koštana masa i promene koštane mikroarhitekture, zbog čega kosti postaju krhke i lomljive.

Vitamin D ključan je u očuvanju zdravlja kosti, a u određenim slučajevima potrebno je njegovo nadomeštanje.

Osteoporoza u principu predstavlja najčešću bolest čoveka.

Čak više od trećine žena i jedne petina muškaraca tokom životnog veka doživi jedan ili više osteoporotičnih preloma. Ova bolest pogađa oba pola i sve rase, a učestalost joj raste starenjem. U SAD-u čak 9,9 miliona ljudi boluje od osteoporoze, a još 43 miliona ljudi ima smanjenu koštanu masu (što nazivamo osteopenijom).

Klinička važnost osteoporoze leži u sve većem broju preloma.
Osteoporoza je rizični faktor za prelom, jednako kao što je povišen krvni pritisak rizik za moždani udar. Tako na primer samo u Ujedinjenom kraljevstvu osteoporoza uzrokuje oko 200,000 preloma godišnje, donoseći bolesnicima bol i nesposobnost, a zdravstvu trošak od oko 1,73 milijarde britanskih funti.

Najčešće lokalizacije osteoporotičnih preloma jesu kukovi, donji deo podlaktice, gornji deo bedrene kosti i gornji dio nadlaktične kosti. Osobe koje su doživjele osteoporotični prelom bedrene kosti u 50% slučajeva postaju zavisne od tuđe pomoći i nege, a 20% njih umire u prvih godinu dana posle preloma.
Koštana masa i remodeliranje kosti

Koštana masa kojom raspolažemo jednaka je onoj koju smo stekli do 25. godine života, minus ona koju gubimo tokom života. Vršna koštana masa određena je genetskim faktorima, ishranom, funkcijom žlezda s unutarnjim izlučivanjem, telesnom aktivnošću i zdravljem tokom rasta.

Kako kosti sadrže 99% telesnog kalcijuma, u slučaju nedostatka kalcijuma neophodnog za rad srca i mišića telo ga crpe iz svog najvećeg skladišta – kostiju.

Upravo je zbog toga neprocenjiva važnost pravilne ishrane i uzimanja dovoljnih količina kalcija i vitamina D od samog porodjaja.

Proces remodeliranja kosti i zadržavanja zdravog skeleta može se smatrati preventivnim odražavajućim programom. Gubitak kosti počinje biti veći od njenog stvaranja u menopauzi i starijem životnom dobu, stoga te osobe češće i obolevaju od osteoporoze.

Prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije od osteoporoze obolevaju osobe čija je koštana mineralna gustoća (engl. bone mineral density ili skraćeno BMD) lumbalne kralice ili kuka jednaka ili manja od 2.5 standardne devijacije prosečne vrednosti BMD-a u zdravoj populaciji. Teška osteoporoza je ona kod koje je BMD nizak, uz postojeću komplikaciju (prelom).
Faktori rizika za osteoporozu

Faktori rizika za osteoporotične prelome jesu prethodni prelomi u odrasloj dobi, prelomi u prvih rođaka, ženski pol, visoka dob, rasa, demencija, dugotrajni niski unos kalcijuma, D vitamina i belančevina, pušenje cigareta, prekomjerno uživanje alkohola i kafe, mršavost, prevremena menopauza, smetnje vida, nedostatna i neprimerena telesna aktivnost i arhitektonske prepreke.

Bolesti koje pospešuju pojavu osteporoze jesu bolesti štitnjače i paratiroidne (doštitne) žlezde, amenoreja, Cushingov sindrom, šećerna bolest lečena inzulinom, reumatoidni artritis, poremećena funkcija creva i jetre, hronična bubrežna bolest, transplantacija organa, hronična opstruktivna bolest pluća (KOPB), dugotrajno mirovanje, multipla skleroza, ankilozirajući spondilitis i brojna druga patološka stanja.

Lekovi povezani s češćom pojavom osteoporoze su kortikosteroidi, kemoterapeutici, antiepileptici, hormoni štitnjače u previsokim dozama, kao i antikoagulansi, tj. lekovi protiv zgrušavanja krvi.