Poslodavac je taj koji je, bez obzira na koji se od ova tri načina odlučio, odgovoran za
sprovođenje mera zaštite na radu. Poslodavac je dužan da, ukoliko ima više od 20 zaposlenih,
pravo na zaštitu na radu reguliše preko opšteg akta iz zaštite na radu. Ovaj akt sadrži "mere
zaštite na radu i način njihovog sprovođenja, a naročito prava, obaveze i odgovornost svih
zaposlenih, način obavljanja stručnih poslova zaštite na radu, način utvrđivanja i provere
zdravstvenog stanja zaposlenih koji rade na poslovima sa posebnim uslovima rada i drugih
zaposlenih, način osposobljavanjai provere osposobljenosti za bezbedan rad, korišćenje
sredstava i opreme lične zaštite na radu i druga pitanja od značaja za zaštitu na radu.

2. Prava, obaveze i odgovornosti poslodavca

Kako god da reguliše pitanja zaštite na radu, poslodavac je dužan da obezbedi da isti budu
dostupni svim zaposlenima i da ih upozna sa pravima i obavezama u vezi sa zaštitom na raduu
radnoj sredini i na radnom mestu.

U radu će biti pomenute obaveze poslodavca, posebno interesantne za sprovođenje mera

zaštite na radu industriji obrade metala

U okviru tih obaveza, neophodno je da poslodavac donese akt o proceni rizika za sva radna
mesta na osnovu Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu. "Akt o
proceni rizika zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na random mestu
iu radnoj okolini, a na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda i zdravstvenog
oštećenja zaposlenih" .Poslodavac kada primi zaposlenog u radni odnos mora da mu obezbedi
zdravstveni pregled, a naročito onim zaposlenima koji se raspoređuju na radna mesta sa
povećanim rizikom.Takođe, mu mora obezbediti stručno osposobljavanje za bezbedan rad.

Poslodavac je obavezan da obezbedi svu potrebnu opremu i sredstva lične zaštite na radu kao
i ispravna i sigurna sredstva i oruđa za rad. Prilikom njihove kupovine dužan je da dostavi
proizvođaču uslove u pogledu zaštite na radu koje moraju da ispunjavaju isporučena sredstva
rada odnosno sredstva i oprema lične zaštite na radu.

Poslodavac mora odrediti mere za pružanje prve pomoći, gašenje požara i evakuaciju
zaposlenih.

2.1. Značaj osposobljavanja zaposlenih za bezbedan rad

Nedostatak u upoznavanju sa opasnostima, posledicama i merama za tehničku i ličnu zaštitu,
nedovoljna uvežbanost u vršenju određenih poslova i izvođenja sigurnih radnih postupaka,
kao i pomanjkanje ličnog iskustva radnika -Česte je uzrok za brojne povrede i nesreće na

radu. Eliminisanje ili ublažavanje ovih uzroka sastoji se u permanentnom obučavanju i
vaspitanju radnika sa ciljem da se u njegovim stavovima prema radu i opasnostima postignu
pozitivne promene. Cilj i smisao suzbijanja subjektivnih faktora kao agenasa za povrede i
nesreće na radu sastoji se u korišćenju i primeni utvrđenih metoda i postupaka za njihovo
eliminisanje ili smanjenje.Kao najvažnije preventivne mere i postupci koji su se u praksi
smanjenja povreda i nesreća pokazali kao efikasni jesu: profesionalna orijentacija i selekcija,
profesionalno obrazovanje, obučavanje i vaspitanje za siguran i bezbedan rad, propaganda,
briga za socijalne i drugeprobleme radnika, stimulisanje radnika, premeštanje. Neke od ovih
mera nisu baš popularne, ali su se pokazale veoma efikasne. Tako se profesionalna orijentacija
sastoji u racionalnom izboru adekvatnog zanimanja ili vrste posla za svakog čoveka prema
njegovim psihofizičkim osobinama, sposobnostima i sklonostima, koje su procenjene od
strane određene stručne komisije.

Premeštanje se kao krajnje sredstvo primenjuje onda kada

se ni na jedan način ne mogu otkloniti subjektivni faktori koji utiču na nastanak povreda
tokom rada. Ova mera predstavlja izraz krajnje nemoći menadžmenta preduzeća jer je
primorana da "eliminiše" radnika kao uzročnika negativnih pojava u procesu rada.

2.2 Profesionalno obrazovanje, obučavanje i vaspitanje za siguran i bezbedan rad

Osnovni cilj i svrha ove obrazovne delatnosti sastoji se u tome da se zaposleni sistematski I
permanentno upoznavaju sa opasnostima i štetnostima na radu, posledicama koje iz toga
proističu, merama i sredstvima za tehničku i ličnu zaštitu, te da se obuče i osposobe za
samostalno i bezbedno obavljanje poslova i radnih zadataka i nesmetano odvijanje
tehnološkog procesa proizvodnje. Na ovaj način, lica na radu treba da steknu potrebna znanja,
veštinu i navike tako da njihovo ponašanje i stavovi kod obavljanja tehnoloških postupaka,
operacija i manipulacija budu usklađeni sa zahtevima koji garantuju bezbednost na radu.

U tom smislu, obrazovanje iz oblasti zaštite na radu treba da pomogne dvojako:

da zaposleni, pošto su prethodno upoznati sa opasnostima i merama zaštite - budu

spremni da preduprede pojavu moguće povrede ili oštećenja, i

da budu osposobljeni da tačno, brzo i efikasno reaguju na opasnosti koje nastaju iz

objektivnih razloga i da time doprinesu da nastale posledice budu što manje i lakše.

prema aktu o proceni rizika, prisutna povećana opasnost odpovređivanja ili oštećenja zdravlja,
određuje poslodavac programom o osposobljavanju.

2.4. Obuka zaposlenih za obavljanje poslova u industriji za obradu metala

Industrija za obradu metala sadrži različite mašine i uređaje, alate i pribore, ukratko sredstva
za rad različitih namena, koje zaposleni u njoj opslužuju. Samim tim je potrebno obezbediti
stručno   osposobljavanje   zaposlenih   za   one   delatnosti   i   radne   aktivnosti   koje   će   obavljati
(mehaničari,   cijevari,   varioci,   monteri,   tokari   ...).   U   okviru   obuke,   budući   zaposleni   se
upoznaju   sa   konstrukcijom   sredstava   za   rad,   sa   procesom   koji   ta   sredstva   izvode,   sa
ograničenjima i potencijalnim poremećajima koji se javljaju u toku procesa rada, sa merama
zaštite na radu u opštem iu konkretnom smislu uključujući i sredstva lične zaštite, te merama
prve pomoći i gašenja požara. Nakon obuke i uspešno završene provere znanja, zaposleni
postaju kvalifikovani za učestvovanje u procesu rada u skladu sa pravilnicima i Zakonom o
zaštiti   na   radu.   Bez   obzira   kojim   se   poslom   bavi   u   radionici,   zaposleni   je   dužan   da   se
informiše i obnavlja svoje znanje kako bi bio u toku sa inovacijama koje su vrlo česte u svetu
mašinstva.   Zaposleni   koji   rade   na   poslovima   na   kojima   je,   prema   aktu   o   proceni   rizika,
prisutna   povećana   opasnost   od   povređivanja   ili   oštećenja   zdravlja   moraju   pristupiti
periodičnim proverama teorijske i praktične osposobljenosti za bezbjedan rad zaposlenih.

3. Opasnosti i mere zaštite na radu u industriji obrade metala

3.1. Opasnosti pri radu u industriji obrade metala

U industriji obrade metala, svaki uređaj ili alatka za rad predstavlja potencijalnu opasnost za
radnika. Opasnost je veća ukoliko se ta sredstva za rad ne koriste u skladu sa Pravilnikom i
Zakonom o radu i ukoliko ih koriste lica koja nisu stručno osposobljena za rad sa njima.
Posebnu opasnost predstavlja obrada materijala na mašinama za sečenje metala, obrađivanje
drveta, sečenje bravarskim alatima, drobljenje različitih materijala, kao i svaka druga vrsta
tehnološkog postupka pri kome dolazi do kretanjačestica materijala ili parčadi izlomljenog
alata. Opasnosti od povreda se ne javljaju samo prilikom obrade materijala u industriji obrade
metala već mogu nastupe da iu drugim fazama procesa rada kao što je faza dopremanja
sredstava za rad i materijala, njihovog skladištenja, pripreme za obradu. Ove opasnosti su
utoliko veće ako se radi o materijalima ili delovima koji imaju isturene šiljate ili oštre delove
ili krajeve, kao npr .: limovi, profilisani materijali, šipkasti materijali, glodaci, razne vrste
noževa   zamašine,   alatke   i   razni   drugi   materijali   i   alati.   Znatno   veću   opasnost   pri   radu
predstavljaju pokretni delovi ili alati koji mogu da imaju kružno - rotirajuće ili pravolinijsko,
odnosno   translatorno   kretanje.   Mašine   kod   kojih   alat   imakružno   kretanje   su:   bušilice,
glodalice,   brusilice   za   okruglobrušenje,   ručne   bušilice   itd.   Kod   strugovaglavno   kružno
kretanje izvodi predmetobrade. Opasnosti od povreda predstavljaju ielementi mašina kao što
su: zupčanici, remenice, osovine, valjci, ležajevi, spojnice, razne vrste ekscentara, zamajci i
dr.