Potrošnja energije u zgradama

Već dugi niz godina problem održivog razvoja, nameće se kao najvažnija globalna tema na svim svetskim skupovima vezanim za oblast energetike, ekologije, ekonomije i privrede u celini. Ova problematika suštinski je povezana sa nesigurnošću snabdevanja energijom s jedne strane, i sa zagađenjem zivotne sredine i globalnim promenama klime zbog prevelike i neracionalne potrošnje energije sa druge strane.

Globalna ekonomska kriza koja, ne štedeći, pogađa sve države sveta i sve privredne sektore, ističe u prvi plan presudnu ulogu koncepta održivog razvoja i energetske efikasnosti u budućem kreiranju ekonomskih i političkih kretanja, kako na globalnom nivou, tako i u okviru kreiranja politike svake pojedinačne države.

Potreba racionalnog korišćenja energije prvi put se na globalnom nivou pojavila tokom naftne krize 1973. godine i tada su vlade mnogih država donele strožije propise u cilju smanjenja potrošnje energije, a između ostalog i prve propise o toplotnoj zaštiti objekata. Interes za energetsku efikasnost zgrada se smanjio ubrzo nakon stabilizacije cena energenata, no taj problem je ponovo aktuelizovan istraživanjem uticaja potrošnje energije na promenu klime. U pogledu mogućeg uticaja na životnu sredinu energetski sektor jedan je od ključnih.

Problemi životne sredine i energetski problemi posmatraju se globalno. To je razumljivo jer negativne učinke izazvane neracionalnim iskorišćavanjem energije na globalnom nivou moguće je smanjiti samo zajedničkim delovanjem svih zemalja. Zbog toga i činjenice da će rasti potrošnja energije po stanovniku, moraju se pronaći što čistiji energetski izvori, a samo iskorišćavanje energije potrebno je racionalizovati. U budućnosti energenti će biti sve skuplji, a još relativno dugo vremena najveći deo energije dobijaće se iz fosilnih goriva.

Radi smanjivanja energetske potrošnje, može se očekivati uvođenje različitih mera, a među njima i plaćanje na emisije CO2 u atmosferu. Stoga razvijene države veliku pažnju posvećuju delotvornom iskorišćavanju energije, a između ostalih mera jedna je i pružanje finansijske pomoći državama u razvoju namenjene poboljšanju postojećih energetskih izvora čija je delotvornost manja od njihovog negativnog uticaja na okolinu. Na taj način, uz relativno manja ulaganja postiže se veća racionalizacija energetske proizvodnje i potrošnje te se smanjuju negativni globalni učinci na životnu sredinu.