Respiratorni sistem

Respiratorni sistem
Sistem organa za disanje (respiratorni sistem) obavlja razmenu gasova izmedu organizma i spoljašnje sredine. Procesom difuzije se preko respiratornih površina usvaja kiseonik, a otpušta ugljen-dioksid u spoljašnju sredinu. Kiseonik je vecini organizama neophodan za odvijanje metabolickih procesa (sagorevanje) u toku kojih se kao krajnji proizvod oslobada ugljen-dioksid.
Sve organizme možemo podeliti u dve grupe, zavisno od njihovog odnosa prema kiseoniku:
Aerobne organizme kojima ja za život i razvoj neophodan kiseonik; Anaerobne kojima kiseonik nije potreban.
Da bi proces razmene gasova bio uspešan potrebno je da respiratorna površina bude što veca i bogato snabdevena krvnim sudovima. U zavisnosti od toga na kom nivou se odvija, disanje je moguce podeliti na:

• unutrašnje disanje – obuhvata razmenu gasova na nivou tkiva i celija;
• spoljašnje disanje – razmena gasova kroz respiratorne površine koje su u dodiru sa spoljašnjom sredinom.

Spoljašnjim disanjem usvaja se kiseonik koji prelazi u krv,vezuje se za hemoglobin (obrazuje se oksi-hemoglobin )i njome dospeva do svih tkiva i celija u organizmu. Kiseonik iz krvi difuzijom ulazi u celije i omogucava celijsko disanje. Kao krajnji proizvod celijskog disanja stvara se ugljen-dioksid koji opet po zakonima difuzije prelazi iz celija u krv. U krvi se vezuje za hemoglobin (nastaje karbamino-hemoglobin) i tako transportuje do respiratornih organa, a zatim iz njih u spoljašnju sredinu.
Pošto je molekularni kiseonik u visokim koncentracijama štetan za tkiva (dovodi do oksidacije organskih materija) on se ne može magacionirati kao što to mogu hranljive materije ili voda. Zato je neophodno njegovo neprekidno snabdevanje iz spoljašnje sredine.
Pseudoslojeviti epitel se  cesto oznacava kao respiratorni epitel, s obzirom na cinjenicu da se može naci samo u respiratornom traktu (gde pokriva njegov najveci deo – sve od cavum-a nasi pa do terminalnih bronhiola). Osim lažne slojevitosti (nukleusi u tri nivoa), epitel karakterišu visoke cilindricne celije sa kinocilijama na apikalnom delu koje se jasno vide na slici prpearata traheje. Takode se lako uocava i jako debela bazalna membrana (najdeblja bazalna membrana kod coveka).