Slobodno vreme i savremeni mediji – Adolescenti i internet

O fenomenu slobodnog vremena svedoče brojne teorije i istraživanja, proistekla iz razmišljanja o funkcijama provođenja slobodnog vremena.
Prema aristotelovskoj viziji, „dokolica je sadržajno, kreativno i stvaralačko vreme“, čovekova aktivnost „izvan nužnosti i korisnosti“, radi „stvari koje su lepe“ (Aristotel, 1988, Artić, 2009, 286).
U Pedagoškoj enciklopediji je data sledeća definicija pedagogije slobodnog vremena:
,,Pedagogija slobodnog vremena proučava pitanja odgoja i obrazovanja u svemu vremenu izvan obaveza,tj.za vreme odmora u toku obaveznog rada,u vreme nakon svakodnevnog i nedeljnog rada i dužnosti,u toku godišnjih i drugih odmora,u porodici ,u bližoj okolini,u turističkim i rekreacijskim središtima,u trećoj životnoj dobi,za vreme nezaposlenosti.”(Pedagoška enciklopedija 2 , Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd,1989.).
,, Slobodno vreme se može definisati kao vreme koje nam preostaje kad završimo sve svoje radne,školske ,porodične i društvene obaveze i kada njime možemo raspolagati prema svom nahođenju,bez spoljne prisile i prinude,kako nam lično odgovara i na način koji nam najviše odgovara”(Trnavac,Đorđević,1992:100)
Definicija dr Gordane –Budimir Ninković glasi:,,Slobodno vreme je deo vremena koji nam preostaje posle izvršavanja profesionalnih,društvenih i porodičnih obaveza.Ono je najznačajnije za savremenog čoveka,jer mu služi za odmor,obnavljanje energije,povećanje produktivnosti,rekreaciju,relaksaciju.”
Jedna od najprihvatljivijih definicija slobodnog vremena je ona od J. Dumazediera koji definiša dokolicu kao „zanimanje kojem se pojedinac može posvetiti po miloj volji, izvan profesionalnih, porodičnih i društvenih obaveza, da bi se odmorio i zabavio “ (Dumazedier, 1972, Lefebvre, 1988, Ilišin, 2000, 420).