-
Дипломски рад Стратегија монетарне политике Европске централне банке и њен
утицај на банкарски систем Србије
4
Шведска. Највеће проширење Европске уније догодило се 2004. године када су балтичке
државе и земље средње и јужне Европе постале чланице. Тада је укупно десет држава
приступило ЕУ, а то су: Чешка, Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска,
Малта,Пољска, Словачка и Словенија. Шесто проширење ЕУ означава улазак у чланство
две нама суседне земље, Бугарске и Румуније, 1. јануара 2007. године.
Однос ЕУ према земљама чланицама заснива се на принципу лојалне сарадње и
поштовања једнакости свих земаља чланица. Надлежности и сарадња ЕУ и земаља
чланица су :
искључиве надлежности: царинска унија, конкуренцијски прописи, монетарна
политика, очување поморско-биолошких ресурса, заједничка трговинска политика,
међународни споразуми који се тичу заједничких прописа;
заједничке надлежности: социјална политика, економска, социјална и
територијална кохезија, пољопривреда, околина, заштита потрошача, транспорт,
енергија, сигурност и правосуђе, сигурносне мере у јавном здравству,
истраживачки и технолошки развој;
делатности које се надопуњују: заштита и унапређење здравља, индустрија,
култура, туризам, образовање, млади, спорт, цивилна заштита, административна
сарадња, политика запошљавања.
Основни циљеви ЕУ су:
промовисање мира у Европској унији и свету;
промовисање вредности Уније;
подстицање привредног и друштвеног развоја кроз постојање
јединственогунутрашњег тржишта где је конкуренција слободна и скоро
неограничена;
промовисање економске кохезије и солидарности између држава чланица;
заштита човекове околине;
потврђивање властитог идентитета на међународној сцени вођењем
-
Дипломски рад Стратегија монетарне политике Европске централне банке и њен
утицај на банкарски систем Србије
5
заједничке спољне и безбедносне политике и очување и даљи развој Уније као
простора слободе, безбедности и правде, на коме је омогућено слободно
унутрашње кретање људи.
Слика 1. Земље чланице Европске Уније
1
Европска унија нема званични главни град, а седишта њених институција се налазе
унеколико различитих градова. Брисел је седиште Европске комисије и Савета Европске
уније (Савет министара), као и домаћин састанака и пленарних заседања Европског
парламента. Брисел се управо због овога сматра де факто главним градом ЕУ. Стразбур је
седиште Европског парламента и домаћин је већине пленарних заседања.Европски суд и
секретаријат Европског парламента се налазе у Луксембургу,Европска централна банка је
смештена у Франкфурту.
1
http://www.treehugger.com/files/2009/01/four-thousand-european-union-industries-lack-current-environmental-
permits.php
-
Дипломски рад Стратегија монетарне политике Европске централне банке и њен
утицај на банкарски систем Србије
7
стабилности, јер је она требало да послужи као деноминатор у оквиру механизама
девизних курсева, основа за индикаторе конвергенције, средствообрачунавања централних
банака у Заједници и деноминатор код операција интервенција и крeдитирања.ЕКИ је био
сличан Специјалним правима вучења код ММФ, с тим што је обухватао корпу валута свих
земаља Европске заједнице. У састав корпе валута улазиле су све валуте земаља
Заједнице, при чемује њихов пондер био дефинисан у зависности од: БДП-а,
спољнотрговинске размене и квоте земље у систему краткорочне подршке.
У дванаестогодишњем постојању ЕМС је успешно функционисао. У току тог раздобља
извршено је 11 измена паритета валута и то највише на почетку, а резултат економске
стабилности била је валутна стабилност земаља чланица. Упркос томе сви постављени
циљеви нису реализовани. ЕКИ није шире коришћен, већ готово искључиво у оквиру
трансакција централиних банака, а присутна је била опасност да се ЕМС претвори у зону
немачке марке (ДЕМ).
2.1 Стварање европске монетарне уније
Монетарна унија је привредни простор сачињен од више националних привреда
које су прихватиле јединствено мерило цене. Дакле, монетарна унија је валутно подручје у
оквиру економског простора с јединственим тржиштем - с јединственим условима
привређивања, заштитом и макроекономским циљевима у коме важи једна валута.
Монетарна унија је заснована на:
хармонизацији монетарних политика земаља чланица и увођењу јединствене
валуте;
заједничким монетарним резервама;
заједничкојцентралнојбанци;
јединственој монетарној политици (без јединствене фискалне и банкарске
политике).
Након тзв. «јужног проширења» ЕУ приступило се стварању јединственог европског
тржишта (Јединствени европски акт, 1986.) на којему су остварене четири основне
слободе кретања (људи,капитала,услуга и производа). Након 1. јануара 1993. европска
