Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди
Студијски програм: Струковни васпитач деце предшколског узраста
Тема: ТЕЛЕСНА МАСА-ГОЈАЗНОСТ
Предмет: Телесни развој и здравствено васпитање
Врста рада: Семинарски рад
Ментор: Студент:
Др Роса Шапић
Наташа Умићевић
Бр.индекса 5413
Кикинда, децембар 2017.
1.Телесна маса и фактори који на њу утичу
Колико се наше тело лако дебља и мршави, да ли регулишемо лако телесну тежину,
имамо ли проблема с масноћама или шећером, зависи од бројних фактора, једним делом
како се хранимо и бавимо ли се редовно физичком активношћу (то су фактори на које
можемо утицати), затим наравно генетици, какве смо грађе (фактори на које не можете
утицати).
1.1.
Наслеђе
Физичке особине које наслеђујемо од својих родитеља играју велику улогу у томе
какве ћемо бити грађе, па тако висине и тежине. Занимљиво је споменути да дебљи људи у
суштини имају такав метаболизам да им треба много мање енергије из хране, него
мршавима. Тако да све вишкове похрањују, што на крају резултира одређеном дебљином.
Иако до одређене мере сви можемо контролисати свој метаболизам, никад није у
потпуности могуће победити природу.
1.2.
Телесна грађа
Сигурно сте много пута чули да је нека особа јаче телесне грађе, односно да има
велике или тешке кости. У суштини ради се о особама које имају већу и јачу коштану масу,
а то често и подразумева већу телесну тежину у односу на особе слабије и нежније коштане
масе. Због тога неке особе исте висине и тежине не изгледају једнако дебело (или мршаво).
1.3.
Све је предодређено
Према одређеним теоријама, свака особа има већ рођењем предодређено колику ће
количину масти имати њен организам. На који начин организам контролише количине
похрањене масноће, још увек није до краја сигурно, а вероватно је уско повезано с
хипоталамусом који се налази у мозгу, јер се претпоставља да је управо ту локација места за
регулацију масноћа у организму. Наиме, хипоталамус надгледа и прати ниво масноћа у
организму, а задатак му је да регулише њихов ниво, па према томе и регулацију апетита с
физичком активношћу, те наравно потрошњу и накупљање залиха масноћа.
1.4.
Године и стил живота
Сваких десет година наш метаболизам успори за 10 %, рачунајући од 25. године
живота. Иако можда ово успоравање може бити повезано са старењем, успоравање
метаболизма може бити повезано и с променом стила живота. Млађе особе чешће су много
активније физички него старије особе, што подразумева и величину мишићне масе. Наиме,
мишићи су активно ткиво које се развија, расте, троши и обнавља, за што је потребна
енергија. Масно ткиво није активно ткиво, оно је само складиште које почиње да се празни
повећаном физичком активношћу и смањењем уноса калорија. Редовном физичком
активношћу којом се повећава мишићна маса и правилном исхраном, смањиваће се залихе
масноће.
1.5.
Исхрана
Сама култура исхране, па тако и личне навике сваког човека увелико одређују
тежину саме особе. Ту је највећи утицај породице, односно начина припремања хране, па
тако и очекиване количине конзумације те хране. Наравно, ако породица има навику да једе
маснију храну, пуну засићених масноћа, шећера и слично, велика је могућност да ће ти
појединци имати већу тежину. Ту утиче и количина и састав међуоброка, шта и колико се
једе за посебне прилике. На количину поједене хране утиче и колико брзо неко има навику
да једе. Они који брже једу, могу најчешће много више да поједу него особе које једу споро.
У принципу, ако из своје исхране избаците 500 калорија дневно, сваког месеца ћете
изгубити пола килограма до килограм, што значи да редовитим вежбањем и правилном
исхраном, можете изгубити и до 12 килограма годишње, што је један од начина здравог и
уравнотеженог мршављења.
1.6.
Физичка активност
Ово је једна од компоненти коју сваки човјек може да контролише. Саме особе
могу одабрати колико ће бити активне и чиме ће се бавити. Имајте на уму да вежба гради
мишићну масу и сагорева залихе масти. Особе које имају више мишићне масе су виткије,
њихово тело је чвршће, агилније, отпорније, што дефинитивно разлог више за редовну
физичку активност.
