Tržište kapitala možemo podeliti na:
1) Tržište kredita
a) Kreditno-investiciono tržište
b) Hipotekarno tržište
2) Tržište vrednosnih papira:
a) Tržište obveznica
b) Tržište akcija
4
Vrste tržišta kapitala
Kreditno-investiciono tržište
je tržište na kome se nude i traže sredstva za
investicije (duži period). Tu se pojavljuju banke, preduzeća i drugi finansijski subjekti,
zavodi za osiguranje, investicioni findovi itd.
Hipotekarno tržište
– kapital se koristi u formi hipotekarnih kredita.
Tržište hartija od vrednosti dugoročnog karaktera
ili
tržište efekata
,
predstavlja specifičan oblik tržišta kapitala.
Javlja se kao:
- primarno, ili emisiono i
- sekundarno tržište.
Primarno
tržište kapitala odnosi se na prvu emisiju efekata, tj. hartija od
vrednosti, i to obveznica i akcija. Cilj - pribavljanje, prvenstveno novčanih sredstava.
Sekundarno
tržište kapitala odnosi se na kasniju kupovinu i prodaju ranije
emitovanih hartija od vrednosti na primarnom tržištu.
5
između učesnika na tržištu kapitala, direktno i neposredno van berze i
banaka i naziva se slobodnim prometom hartija od vrednosti ili „telefonski
promet efekata“
Kapital i njegovi vlasnici
1.
Izvori kapitala
Štednja kao izvor kapitala:
Kapital je odložena potrošnja na rok duži od jedne godine. Osnovni motiv
odlaganja potrošnje je adekvatnije trošenje u narednom periodu. To je i osnov za uspešno
funkcionisanje tržišta kapitala. Dakle, štednjom se proizvodi kapital.
Vremenski rok odlaganja trošenja sredstava zavisi od:
stope ostatka ličnog dohotka i akumulacije;
stope očekivanih prihoda u narednom periodu;
stepena razvijenosti instrumenata za stimulisanje odlaganja trošenja,
odnosno štednje, i
stepena razvijenosti i uspešnog funkcionisanja sekundarnog tržišta hartija
od vrednosti.
7
