UNIVERZITET EDUCONS
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
Master studije
Sremska Mitrovica
PREDISPITNA OBAVEZA
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA FORENZIČKA REVIZIJA
TEMA: ULOGA FOREZIČKIH RAČUNOVOĐA I REVIZORA U
BORBI PROTIV RAČUNOVODSTVENIH PREVARA
Sremska Mitrovica, 21.02.2019.
UVOD
Poslednju deceniju su obeležili veliki finansijski skandali kompanija koji su bili izazvani
prevarama. Iskustvo je pokazalo da prevare dovode do šteta koje ponekad dosegnu
nesagledive razmere, ne samo po nacionalnu, već i po međunarodnu ekonomiju. Krupne
poremećaje na regionalnim tržištima kapitala manifestovalo je ozbiljne monetarne potrese i
to naročito kod zemalja u razvoju.
Prevare su stare koliko i čovečanstvo. U širem smislu prevara može obuhvatiti bilo koju
kriminalnu radnju zarad sticanja koristi koja upotrebljava obmanu kao njen osnovni način
izvršenja. Finansijske prevare, prema pojavnim oblicima, mogu biti: protivpravno
prisvajanje sredstava ili otuđivanje imovine, lažno finansijsko izveštavanje, korupcija,
pranje novca i kompjuterski kriminal.
Preventivnu liniju odbrane od računovodstvenih prevara čine uprava, interna revizija,
regulatorna i nadzorna tela čiji je glavni zadatak da stvore adekvatan normativan okvir i
obezbede njegovu adekvatnu primenu. Revizija i forenzičko računovodstvo čine reaktivnu
liniju odbrane, jer svojim istragama vrše proveru finansijskih izveštaja u cilju otkrivanja i
postojanja grešaka i prevara.
Cilj rada je da ukaže na ulogu forenzičkih računovođa i revizora u sprečavanju, otkrivanju i
istraživanju računovodstvenih prevara. U prvom delu rada biće pojašnjen pojam privredng
kriminala, evolucija njegovog proučavanja i uticaj na finansijske interese EU, kao i uloga
forenzičkih računovođa i revizora u borbi protiv korupcije i kriminala. Drugi deo je
posvećen računovodstvenim prevarama u finansijskim izveštajima, kroz definiciju,
klasifikaciju i faktore koji utiču na njihovo pojavljivanje. U trećem delu pažnja će biti
usmerena na otkrivanje i smanjivanje kriminalnih radnji u računovodstvu, kao i
preventivno delovanje interne revizije i reaktivnu liniju odbrane od računovodstvenih
prevara, ističući značaj forenzičkog računovodstva koje doprinosi otkrivanju i smanjenju
prevara.
4
1.
PRIVREDNI KRIMINAL I KORUPCIJA - LIMITIRAJUĆI
FAKTORI U REALIZACIJI POSLOVNIH CILJEVA
1.1. Evolucija naučnog proučavanja privrednog kriminala
Krajem XIX veka u svetu se pojavio veliki broj privrednih nepravilnosti kriminalnog
karaktera, tako da počeci naučnog, sistematskog proučavanja privrednog kriminala datiraju
od tog vremena, a najuočljiviji u jednom od najrazvijenih kapitalističkih društava, u SAD.
Postoji više istraživača područja privrednog kriminala, te ćemo navesti najznačajnije među
njima.
1
Edwin Shutherland predstavlja začetnika naučnog proučavanja privrednog kriminala, koji
je 1939. godine prvi progovorio o privrednom kriminalu.
Zatim se po istraživanjima na području pronevera isticao Donald R. Creesey, poznat po
svom trouglu prevara (eng. Fraud Triangle, nem. Betrugs-Dreieck), ističući da je prevara
rezultat prilika (eng. opportunity), pritisaka (eng. pressure) i racionalizacije (eng.
rationalization).
Uz navedene, tu je i Joseph T. Wells, osnivač i predsednik američkog Udruženja veštaka za
istragu privrednog kriminala (eng. Association of Certifies Fraud Examiners - ACFE).
Potom, W. Steve Albrecht, pionir na području istraživanja privrednog kriminaliteta u SAD-
u, koji ističe da privredni revizori, poreski savetnici i knjigovođe nemaju dovoljno znanja
da bi se sa uspehom mogli baviti otkrivanjem i sprečavanjem savremenog privrednog
kriminala. On je imao veliki uticaj na zasnivanje obrazovnog programa za zvanje veštaka
za istragu privrednog kriminala.
1
Vidaković, S., Uloga revizije i forenzičkog računovodstva u sprečavanju, otkrivanju i istraživanju
računovodstvenih prevara, Zbornik radova sa II naučnog skupa Educons univerziteta, Novi Sad, 2011, str.
250.
5
Ova prisila može sadržavati fizičku povredu, nasilje ili prepreku, a može čak
uključivati i opasnost da treća strana bude ugrožena.
Nedostatak transparentnosti, neadekvatna nadzor i loši sistemi provođenja aktivnosti u
javnom sektoru, povećavaju verovatnost izloženosti i društvene prakse sklone korupciji i
kriminalu. Tako se stvara poslovna klima u kojoj je ovakva negativna praksa nešto što je
uobičajeno, što se podrazumeva, uglavnom ili retko cenzuriše i kažnjava.
Brojni su uzroci korupcije, a kao najčešći se navode:
4
nedemokratska poslovna kultura,
otsutnost zakona, pravila i propisa,
komplikovani i nedorečeni zakoni, pravila i propisi,
odsutnost institucija koje vrše kontrolu,
odsutnost transparentnosti,
odsutnost odgovornosti,
niske plate državnih službenika,
mnogostruka i složena regulativa i
široka nekontrolisana diskeciona ovlašćenja i dr.
Korupcija koja se razlikuje od prevare i po tome što ne ostavlja vidljive tragove u
dokumentima organizacije, računovođama i revizorima predstavlja dodatnu poteškoću u
njenom otkrivanju. Međutim, negativni efekti, iskazani kroz reviziju učinka, neadekvatni i
nelogični finansijski rezultati ili efekti pojedinih projekata koji mogu ukazivati na
postojanje korupcije. Korupcija se pojavljuje tamo gde se ukaže „povoljna prilika“, gde
nema mehamzama kontrole, pa samim tim ni rizika. Sredina u kojoj ne postoje standardi
ličnog integriteta i profesionalne etike, na praktičan način rečeno, tamo gde je rizik mali,
kazne blage, a dobit velika, postoje odlični preduslovi da se ljudi bave korupcijom.
Međutim, činjenica je da se korupcija i finansijski kriminal pojavljuje i u sredinarna gde
nema ili su minimalni svi navedeni faktori, tj. ako to posmatramo sa psihološkog aspekta da
4
Bašić, M., Uloga računovođa i revizora u borbi protiv korupcije i finansijskog kriminala, Zbornik
radova sa XV međunarodnog simpozijuma računovođa i revizora FbiH, 2012, str. 215.
7
