БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД
Ментор: Петковић др Здравка
Студент: Марко Минић
Број индекса: 2К1/0007/14
Београд
1
2014
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ
Студијски програм: Менаџмент рачуноводства, контрола и ревизија
Специјалистички рад
Управљање обртним средствима у предузећу „ШОЛЕ”
Комисија:
1.
, , председник
(потпис)
2.
, , ментор
(потпис)
3.
, , члан
(потпис)
2
УВОДНИ ДЕО
Сваки менаџер, руководећи се принципима рационалности и ефикасности у
коришћењу пословних средстава, настоји да кружно кретање обртних средстава буде
континуирано, несмањено по обиму и ненарушено по функционалности. Да би се
реализовао овај пословни и финансијски циљ, предузеће преузима низ активности у
сфери планирања, обезбеђења, коришћења и репродукције обртних средстава. Збир
ових активности којима се омогућава рационално привређивање са обртним
средствима у економској литератури назива се управљање обртним средствима.
Управљање укупним и посебним видовима обртних средстава представља
сложен и континуиран процес доношења пословних одлука при планирању,
коришћењу и репродукцији обртних средстава. Суштина и циљ управљања обртним
средствима је у томе да се са што мање улагања у укупна и посебна обртна средства
оствари што већи профит и на тај начин да се утиче на максимизацију рентабилности и
ликвидности привредних субјеката. Проучавајући проблематику управљања обртним
средствима у предузећу дошао сам до низа специфичности и до бројних особина ових
средстава, што сам их презентовао у овом раду.
Суштина управљања обртним средствима састоји се у ствари у обезбеђивању
услова за њихову оптималну структуру. Аналогно томе, у укупној маси обртних
средстава морају бити заступљени сви облици обртних средстава који обезбеђују
најповољније пословање предузећа. Следствено наведеном, произлази закључак да
висок ниво учешћа било ког појавног облика обртних средстава, уз истовремени
недостатак других, ремети нормалан ток репродукције предузећа и неповољно се
одражава на његово пословање.
Рад се састоји из три дела. Први део рада обухвата појам и класификацију
обртних средстава, њихово кружно кретање, величину и структуру. Други део рада
обухвата финансирање обртних средстава, политику и методе финансирања. Трећи део
рада је анализа обртних средстава у предузећу „Шоле“ која објашњава анализу стања
обртних средстава за 2010. и 2011. годину, 2011. и 2012. годину и 2012. и 2013. годину,
уз помоћ финансијског извештаја биланс стања, и анализа обрта обртне имовине уз
помоћ коефицијената обрта користећи податке из биланса стања и биланса успеха, као
и анализу ликвидности предузећа уз помоћ коефицијената ликвидности. У оквиру
анализе обрта обртне имовине рачунати су коефицијенти обрта који показују обрт
укупне имовине, залиха и потраживања (купаца).
Пре него што пређемо на анализу управљања обртним средствима у предузећу треба
појаснити појам и класификацију обртиних средстава, кружно кретање, политику и
методе финансирања обртних средстава.
4
1. УПРАВЉАЊЕ ОБРТНИМ СРЕДСТВИМА
Савремено финансијско управљање обртним средствима, темељи се на рационалној
анализи финансијског положаја предузећа и представља веома сложену активност за
чије је спровођење потребно много знања и искуства .
1
Основни циљ финансијског управљања обртним средствима јесте да се одржи повољна
финансијска структура предузећа и задовољавајући степен његове ликвидности.
У оквиру укупних пословних средстава предузећа - разликовање обртних средстава, с
једне стране, и основних средстава, с друге стране, веома је значајно јер разлике које
постоје између обртних и основних средстава не заснивају се само на њиховим
физичким својствима већ на њиховим различитим функцијама које имају у предузећу,
као и начину њиховог финансирања. Обртна средства представљају део укупних
пословних средстава или имовине предузећа. Због тога, рационално управљање и
добро газдовање укупним обртним средствима и њиховим појединачним облицима
представља значајну преокупацију финансијског управљања предузећем.
У контексту наведеног, произлази потреба да финансијски менаџмент предузећа
обртна и основна средства различито третира, што подразумева да се мора водити
рачуна о неколико значајних момената
2
:
Улагања у обртна средства потпуно се накнађују кроз продајне цене производа
и услуга у периодима краћим од годину дана, док је за накнаду улагања у
основна средства потребан знатно дужи временски период.
Обртна и основна средства имају различите степене флексибилности. Наиме,
обртна средства су много флексибилнија од основних јер се могу смањити или
повећати у складу са флуктуацијама у обиму пословања предузећа. Насупрот
томе, основна средства када се једном набаве она се не могу тако лако
редуковати - смањити у складу са опадањем пословне активности предузећа.
Финансијски принципи који се примењују при управљању обртним средствима
разликују се од оних који су релевантни за финансијско управљање основним
средствима. Наиме, управљање обртним средствима заснива се на принципима
њиховог економичног коришћења, у смислу настојања да се избегне постојање
вишка обртних средстава (јер то представља неекономично и непотребно
везивање једног дела капитала предузећа).
Повећање обртних средстава се углавном финансира из краткорочних
финансијских извора, док се повећање основних средстава најчешће финансира
из дугорочних финансијских извора.
Сви наведени елементи који произлазе из специфичности обртних средстава, намећу
потребу да се проблематика обртних средстава мора посебно третирати у оквиру
1
Ранковић, Ј., Управљање финансијама, десето издање, Економски факултет у Београду, 2002. год, стр.
110
2
Ранковић, Ј., Управљање финансијама, десето издање, Економски факултет у Београду, 2002. год, стр.
111
5
Треба имати у виду чињеницу да ни једна од наведених дефиниција обртних средстава
није свеобухватна. Најближи појам је текућа актива (цуррент ассетс). Осим тога, често
се појам обртна средства поистовјећује термин радног капитала (wоркинг цапитал),
при чему се уводе и два нова појма и то
6
:
•
бруто радни капитал (гросс wоркинг цапитал) и
•
нето радни капитал (нет wоркинг цапитал)
Рационално управљање и добро газдовање укупним обртним средствима и њиновим
поједначним облицима свакако представља најзначајнију преокупацију финансијског
управљања предузећом. То управљање претпоставља да се са што мањим улагањима у
укупна обртна средстав, као и њихове појединачне категорије, оствари што већи обим
пословне активности са циљем максимизирања профитабилности предузећа као
целине, уз истовремено одржавање потребног степена његове текуће ликвидности.
Према уобићајеном рашчлањавању, које одговара захтевима биланса и потребама
финансијске анализе, обртна средстава ћине :
-Залихе, које се састоје из
Залиха материјала,
Недовршене производње,
Готових производа,
Робе,
Средства прибављена ради продаје,
Датих аванса,
Потраживања,
Краткороћне хартије од вредности, и
Ликвидна средства.
Претежни део обртних средстава чине предмети рада. Категорија обртних средстава је,
шира од предмета рада. Поред предмета рада у обртна средства се убрајају и новчана
средства, готови производи, потраживања и сл. Обртна средства чине и део основних
средстава мале вредности и рока трајања до годину дана.
Део предмета рада се физички трансформише у нови производ и чини његову
супстанцу, а један део служи стварању нових производа. То су разноврсни помоћни и
споредни материјали. Новчана средства и потраживања прате токове процеса рада и
пословања предузећа.
Обим обртних средстава условљен је: врстом делатности предузећа, ценама, временом
обрта и корективним ставкама. Веће цене повећавају а мање умањују обим обртних
средстава. Краће време обрта условљава мањи износ потребних обртних средстава, а
дуже време захтева више обртних средстава. Од корективних ставки које утичу на ниво
обртних средстава посебно је значајна амортизација, јер представља трансформацију
основних средстава у обртна.
Полазећи од кружног кретања средстава у процесу репродукције предузећа, израженог
у форми познатог обрасца Н-Р...П...Р1-Н1 произлази да се обртна средства јављају у
6
Павловић, В., Рачуноводство, Мегатренд Универзитет, Београд, 2006. год, стр. 120.
7
