Vođenje – Liderstvo

1.1. Uvod u liderstvo
U današnjem kompleksnom poslovnom svetu, dobro poslovno voñenje postaje temeljna komponenta uspešnog biznisa. Iako se i teorija i praksa već 60-ak godina bave objašnjenjem poslovnog voñenja, jedina definicija u kojoj su svi eksperti saglasni govori sledeće:
1) Poslovno voñenje je kompleksni fenomen koji uključuje primenu neke vrste uticaja i moći u organizaciji na splet različitih ljudi, procesa i situacija;
2) Dobre voñe se ne rañaju nego stvaraju kroz iskustvo i rad na sebi (edukacija, treninzi, usavršavanja);
3) Biti dobar menadžer nije isto što i biti dobar voña. Menadžer izvršava ciljeve, voña stvara ciljeve.
“Menadžer potpaljuje vatru ispod nogu zaposlenika, voña je potpaljuje u njihovim srcima.”
Čak i kada menadžment osigura preduzeću dobar poslovni početak, nema garancija da će se organizacijski uspeh i nastaviti. Menadžerske tehnike koje su dovele do uspeha u prošlosti ne znači da će dovesti do uspeha i u budućnosti. Vrlo često se postavlja pitanje da li je iskustvo iz prošlosti dobar učitelj procesa budućnosti. Garancije ne postoje zato što je budućnost nesigurna, teško predvidiva i promenjiva. Bitan faktor u takvom nestalnom okruženju postaje spremnost kompanija i preduzećana stalne promene i prilagoñavanja. Jedino na taj način one mogu odgovoriti zahtevima koje promenjivost i nestalnost okruženja od njih zahteva.  Izazov za svaki menadžment postaje ne samo uspešno postizanje strateških i
operativnih ciljeva, nego i zadržavanje na tom nivou uspeha. Dobro obavešteni menadžeri su svesni ogromnog jaza izmeñu teorija upravljanja u akademskim udžbenicima i prakse u savremenim složenim uslovima poslovanja. Istinsku vrednost za njih imaju informacije koje predstavljaju kombinaciju iskustva stvarnih životnih situacija i proverenih rezultata obimnih istraživanja. Većina autora iz oblasti menadžmenta je saglasna da liderstvo (voñenje ili predvoñenje) ima za pretpostavku odnose izmeñu ljudi, korišćenje uticaja jednih na druge, a sve u svrhu postizanja nekih ciljeva. Iz toga proizilazi i definicija liderstva kao sposobnosti uticaja pojedinaca na druge ljude, kako bi se realizovali njihovi ciljevi. Za razliku od administrativnog rukovoñenja čije su glavne odlike naredbe, uputstva i dokumenta, liderstvo karakteriše neposredna okrenutost ljudima.