UVOD

U savremenim uslovima poslovanja koje karakteriše brz razvoj informacionih tehnologija, izuzetno izražena konkurencija i globalizacija posebnu pažnju je potrebno posvetiti svim pitanjima i faktorima koji utiču na ostvarivanje definisane misije i vizije. Jedno od pitanja kojima je potrebno posvetiti pažnju u savremenim uslovima poslovanja jeste i pitanje intelektulane svojine i njene zaštite. Intelektulana svojina suštinski stvara pretpostavke da kreativni ljudi, odnosno ljudi sa idejama žive od svoje kreativnosti i ideja, odnosno od svog rada. U ovom smislu se i javlja pitanje intelektulane svojine i njene zašite, a sa ciljem stimulisanja istraživanja i razvoja.

Danas se sve više pažnje posvećuje intelektualnoj svojini i njenoj zaštiti. Sam fenomen intelektualne svojine, kao i aktulenost istog uslovljena je, primarno, tranzicijom društva iz industrijskog u postindustrijsko doba koje se naziva i informaciono doba. Upravo ova tranzicija, odnosno prelazak iz jedne u drugu epohu razvoja uslovljena je tehničko-tehnološkom revolucijom na polju prenosa, čuvanja i obrade podataka i informacija. U ovom periodu upravo je je razvoj informacionih tehnologija i Interneta doveo do preobražaja društva i društvenih odnosa. Ovaj period razvoja ljudskog društva karakteriše izuzetno brz razvoj informacionih tehnologija koji se odvija brže nego bilo koji drugi proces koji je prethodio istom u razvoju ljudskog društva. Suštinski, reč je o jednom univerzlanom procesu koji se odvija brže nego bilo koja druga smeha epoha u razvoju ljudskog društva i civilizacije. U ovoj fazi razvoja ljudskog društva brza i jeftina komunikacija putem informacionih tehnologija i Interneta omogućava velikom broju ljudi, na različitim geografskim područijima, priistup velikom broju najrazličitijih informacija potrebnih za donošenje najrazličitijih poslovnih odluka, obavljanje poslovnih transakcija i pružanje usluga.  Upravo ova epoha i razvoju ljudskog društva koja je uslovila izuzetno brz napredak na svima poljima ljudskog društva u kojem se posebna pažnja posvećuje upravu znanju, idejama i kreativnosti, odnosno intelektualnoj svojini kao osnovi daljeg rasta i razvoja društva na svim poljima.

Suštinski, savremeni uslovi poslovanja i generalno razvpja ljudskog društva doveli su do stvaranja takvih odnosa u kojima se korišćenje patenata, žigova, autorskih prava i svih ostalih duhovnih tvorevina, kao oblika intelektualne svojine, smatra nezaobilaznim za ekonomski rast i razvoj. Sa druge strane, upravo oni koji su kreatori takvih tvorevina koje označavamo intelektualnom svojinom moraju imati i određenu zaštitu, s obzirom da su često na meti različitih zlonamernih i nedozvoljenih aktivnosti koje imaju obeležja kršenja, narušavanja, ometanja, neovlašćenog korišćenja i raspolaganja njihovim vlasništvom. Upravo zbog navedenog intelektualna prava se štite kako na međunarodnom tako i na nacionalnom nivou. Republika Srbija je jedna od zemalja koja ima relativno dugu tradiciju zaštite intelektualne svojine i koja je uvek otvorena za uvođenje visokih standarda zaštite na ovom polju.

Šta je ono što nas očekuje u budućnosti nikada ne možemo da znamo i niko ne može da da potpun odgovor na postavljeno pitanje. Međutim, ono što možemo da naslutimo jeste da nas očekuje jedna potpuno nova era i epoha u razvoju ljudskog društva. U ovom smislu razvoj informacionih tehnologija treba da nam donese niz koristi, od koji mnoge ne možemo sa ove vremenske dinstance ni da naslutimo. Isto tako i nanotehnologija treba da nam omogući kontrolisanje svih bioloških procesa u organizmu zbog čega bolesti treba da postanu prošlost, sam proces starenja bi trebalo da se uspori. Takođe, možemo da očekujemo i masovnu primenu genetskog inženjeringa koja će dovesti do maksimuma intelektualne i fizičke sposobnosti čoveka.  Dalje, razvoj veštačke inteligencije bi isto tako trebalo da nas dovede do razvoja koji u ovom trenutku ne možemo objektivno da sagledamo.

Na osnovu svega prethodno navedenog možemo da zaključimo da je sam pojam intelektualne svojine veoma specifičan. Pod ovim pojmom podrazumevaju se posebna, specifična prava koja imaju autori, pronalazači i ostali nosioci prava intelektualne svojine. Sama intelektualna svojina nije fizički opipljiva i kao takva ne predstavlja konkretno iopipljivo (materijalno) vlasništvo nad nekim predmetom, već pravo odnosno skup ovlašcenja koje pravni poredak jedne zemlje priznaje nosiocu prava intelektualne svojine.

Predmet ovog rada jeste sam pojam intelektualne svojine i njene zaštite, posebno analiza stanja zaštite prava intelektuane svojine. Autor rada se posebno bavi pitanjima intelektualne svojine i njene zaštite na područiju Republike Srbije.

Cilj ovog rada jeste da se da prikaz stanja na polju intelektualne svojine i njene zaštite, posebno u našoj zemlj. Cilj ovog rada jeste ukazivanje na značaj koji intelektualna svojina i njena zaštita ima na razvoj ekonomije jedne zemlje i društva u celine. Jedan od ciljeva rada jeste i prikaz uticaja intelektulane svojine i njene zaštite u Republici Srbiji, a posebno njihovog uticaja na razvoj preduzetništva, pospešivanje investicija posebno u nove tehnologije, kao i na ostvarivanje prava tvoraca intelektualnih dela na ostvarivanje sopstvenih prava.