1. Nauka o finansijama

Je relativno mlada naučna i teorijska disciplina. Njen savremeni uspon i uspesi su neposredno
povezani sa razvojem i širenjem robnonovčanih odnosa i tržišta, državnih funkcija u
ekonomskim odnosima i povećanom ulogom monetarne i fiskalne politike. Vreme i prostor
njenog naučnog opusa se nalazi između ekonomije – društvene reprodukcije i države. Finansije
su izvedeni i sofitsicirani oblik društvene reprodukcije , posebno iz domena raspodele.
Sam pojam finansije sadržan je i u nazivima drugih pravnih i ekonomskih disciplina. Kada
govorimo o finansijama u širem smislu, možemo razlikovati, javne, monetarne, poslovne i
međunarodne finansije.
Nauka o finansijama predstavlja sistem poreskih i monetarnih pojmova i instituta. Javne
finansije izučavaju društvene odnose koje reguliše poresko zakonodavstvo u društveno-
ekonomskom sistemu zemlje i njenog okruženja. Poresko zakonodavstvo reguliše društvene
odnose određivanjem poreskih oblika i njihovih elemenata.
Nauka o javnim finansijama proučava porez kao ekonomski i pravni fenomen, ali se bavi i
analizom segmenata poreza, njihovom sadržinom i odnosom prema drugim pojavama. Elementi
poreza definišu se u određenim društveno-ekonomskim i političkim odnosima i procesima, zbog
čega su oni podložni uticajima koji su izraz volje i interesa vladajućih slojeva države i društva.
Nauka o javnim finansijama je zbog toga izložena određenim pragmatičnim ciljevima i
zahtevima države, koji mogu biti u suprotnosti sa naučnim zakonitostima i utemeljenjima
sveukupnih svetskih dostignuća.
Zahtev nauke o javnim finansijama jeste i da utvrdi i objasni sadržinu važećih poreskih propisa,
ukaže na njihovo dejstvo i značaj radi pravilne primene, da otkrije nedostatke u sistemu tih
propisa i ukaže na mogućnost njihovog otklanjanja, radi efikasnijeg ubiranja poreza. Sam termin
javne finansije ima dva značenja: prema prvom, to je sama finansijska delatnost države i drugih
javnopravnih tela, dok se prema drugom značenju pod javnim finansijama podrazumeva naučna
disciplina koja istražuje finansijsku privredu.

2. Predmet nauke o finansijama i finansijskog prava

Predmet nauke o finansijama jeste istraživanje pravnih, ekonomskih i socijalnih pojava u sferi
odgovarajućih finansijskih tokova. Predmet interesovanja finansija bili su problemi finansiranja,
odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa preduzeća i finansijskih institucija koje mu
obezbeđuju kapital, kao i instrumenti kojima se kapital pribavlja.
U toku i posle Drugog svetskog rata dolazi do suštinskih promena. Za razliku od tradicionalnog
pristupa finansijama, savremeni pristup pored pribavljanja kapitala razmatra i njegovu
upotrebu, obuhvata i način i postupak korišćenja javnih prihoda.
Zadatak javnih finansija je da pribave novčana sredstva za zadovoljavanje određenih potreba u
oblasti rada javne uprave, društvenih delatnosti, privrede i životnog standarda. Otuda celinu
finansijskih odnosa u sferi ekonomije javnih i društvenih funkcija možemo posmatrati kao 3

veće povezane oblasti: finansije privrednih subjekata (preduzeća, ustanova), osiguranje i
državne finansije.
Finansijsko pravo, kao grana zakonodavstva jedne zemlje, bavi se određivanjem pojedinih
poreskih oblika, kao i određivanjem osnova i uslova za oporezivanje. Osnovni elementi
oporezivanja su poreski obveznik, predmet oporezivanja, poreska osnovica, poreska stopa i
olakšice.
Finansijsko pravo uređuje finansijsku delatnost države i drugih javnopravnih kolektiviteta.
Predmetna definicija finansijskog prava ukazuje na heterogenost njegovog sadržaja, što daje za
pravo pojedinim autorima da ga podela na dve različite discipline:

1. Poresko pravo – čiji predmet jeste uvođenje, utvrđivanje i naplata javnih prihoda, i
2. Budžetsko pravo – koje se bavi problemom državnog računovodstva.

3. Država i fiskaliteti

Država je oduvek bila važan faktor i činilac privrednog procesa jedne zemlje. Aktivnost države se
odražava na javni ali i na privatni sektor jedne društvene zajednice. Nijedna vlada, ni država, ne
mogu dospustiti da se ekonomske i druge aktivnosti odvijaju mimo nje.
Uloga države ne ogleda se samo u nametanju prava i dužnosti, već je ona višestruka: zaštitna,
obrazovna, ekonomska, politička, pravna itd.
Svaku od tih uloga država može da ostvari u manjem ili većem obimu. Država će realizovati
svoju ulogu samo ako istovremeno može da ostvari dva uslova: ukoliko taj zadatak stvarno želi, i
pod uslovom da ima neophodna sredstva.
Države svoje programe moraju da plate, što znači da iza svake državne aktivnosti stoji potreba
za novčanim sredstvima. Sredstva države potiču uglavnom iz javnih prihoda.
Država ima najvišu vlast što znači da ona može da posegne i za određenim merama. Može
izricati naredbe, zabrane i druge akte sa obavezujućom snagom. Uloga države je i ekonomska,
mora svojim insturmentima uticati na ekonomsku aktivnost. Posmatrajući ekonomski ambijent,
mogu se prepoznati 3 glavna instrumenta ili alata koje vlade koriste radi uticaja na privatnu
ekonomsku aktivnost:

1. Poreze na dohodak i dobra i usluge, koji smanjuju privatni dohodak i time smanjuju

privatne izdatke i obezbeđuju resurse za javne izdatke.

2. Rashode za određena dobra i usluge zajedno sa transfernim plaćanjima koja

pojedincima obezbeđuju resurse.

3. Propise ili kontrole koje usmeravaju ljude da čine ili da odustanu od određenih

ekonomskih aktivnosti.

U teoriji finansijskog prava postoje gledišta koja ukazuju na postojanje odnosa između
finansijskog i upravnog prava. Prema shvatanju pojedinih autora, finansijsko pravo nije
autonomno pravo, već predstavlja deo upravnog prava. Prema drugom gledištu, finansijsko
pravo je autonomno u odnosu na upravno pravo. Do izdvajanja je došlo upravo zbog posebnosti
i primarnog značaja imovinskog elementa u njegovom predmetu. Treba napomenuti da su
poreski organi – organi uprave, i da u postupku ubiranja poreza vrše upravnu vlast. Poreska
administracija, kao deo javne uprave, uređena je normama upravnog prava. Odnos ove dve
grane prava je odnos posebnog prema opštem, pri čemu je finansijsko pravo posebno u odnosu
na upravno koje je opšte.
Finansijsko je povezano i sa građanskim pravom. Finansijsko i građansko pravo regulišu
društvene odnose. Finansijsko pravo reguliše odnose između države i poreskog obveznika, dok
građansko pravo reguliše odnose koji nastaju između fizičkih i pravnih lica povodom stvari.
Pored bitnih razlika u karakteru, ove dve grane prava imaju i određenih sličnosti. Obaveza
poreskog obveznika koja proističe iz poreskopravnog odnosa se suštinski ne razlikuje od
obaveze koja proističe iz obligacionog odnosa, pa se pravila građanskog prava mogu
primenjivati i na poresko pravni odnos, osim ukoliko primena tih pravila nije isključena
propisima poreskog prava. Isto tako, predmet oporezivanja često je vezan za građansko pravo,
kao što je: posedovanje nekog apsolutnog prava, promet tog prava i sl.

6. Metode istraživanja u finansijskom pravu



Opšti metodološki princip



Opšti naučni metodi



Posebni naučni metodi

7. Opšti metodološki princip

Prirodne i društvene nauke u otkrivanju zakonitosti koje vladaju pojavama u prirodi i društvu,
koriste odgovarajući naučni metot. Naučna metoda u svim naučnim istraživanjima sastoji se od
sledećih postupaka koji čine strukturu naučnog istraživanja:

1. Definisanje naučnog problema
2. Objašnjenje fenomena postavljanjem hipoteze
3. Testiranje hipoteze prognoziranjem
4. Zaključivanje

U naučnoj praksi, naučna metoda se sastoji od:

1. Opažanja fenomena
2. Definisanja problema
3. Istraživanja problema
4. Postavljanja hipoteze

5. Testiranja hipoteze
6. Zaključka
7. Stvaranja naučne teorije

Naučni metod razlikuje opšte naučne metode i posebne naučne metode. Opšti naučni metodi
naodređeni način prožimaju sve naučne discipline. Posebne naučne metode koriste posebne
nauke u zavisnosti od specifičnosti svog predmeta istraživanja.

8. Opšti naučni metodi

Opšti naučni metodi su: metoda modelovanja, statistička metoda, analitičko-deduktivna
metoda, metoda crne kutije, matematička metoda i dr.
Metoda modelovanja je istraživačka procedura tokom koje se izgrađuje neki stvarni ili idealni –
znakovni sistem (model) koji je, prvo, sposoban da zameni predmet koji se istražuje, drugo, koji
mu na određeni način odgovara, i treće, koji daje određenu informaciju o njemu. To je sistem
na kojem je moguće izvršiti eksperimentalna istraživanja i proračune, ili logičku analizu da bi se
na ovaj način dobijeni podaci proširili na proučavanu pojavu kako bi se o njoj steklo pouzdano
znanje.
Statistička metoda. Oblast primene čine sve vrste masovnih pojava. Može se definisati kao:

1. Sakupljanje
2. Predstavljanje
3. Analiziranje
4. Tumačenje
5. Izračunavanje
6. Analiza i izvođenje zaključaka

Analitičko-deduktivna metoda polazi od opšteg ka konkretnom. Polazi od oformljenosti naučnih
saznanja kao pretpostavki i kreće se prema konkretnoj društvenoj stvarnosti. Taj postupak
predstavlja raščlanjivanje i sagledavanje konkretnih pojava i kategorija koje se javljaju pod
nazivom opštih zakonitosti. Kao takav, on omogućava da se sagleda celina društveno
ekonomskih zakona koji regulišu jedan način proizvodnje.
Metoda crne kutije je osnovna kibernetska i sistemska metoda za istraživanje nepoznatih i vrlo
složenih dinamičkih sistema.
Matematička metoda. Proučavanje velikih i složenih sistema kao što su tehnički, poslovni,
ekonomski, vojni i drugi predstavljaju izuzetno težak zadatak. Direktna istraživanja ovih sistema
su po pravilu skupa, teška, a ponekad i nemoguća. Međutim, potreba njihove analize je uvke
prisutna. S tim u vezi, razvijen je niz tehnika i metoda analize složenih sistema, da bi se dobio
odgovor na postavljena pitanja. U tom smislu korišćenje matematičkih metoda predstavlja
veoma značajan pristup u istraživanju sistema.
Komparativna metoda predstavlja postupak poređenja kojim se utvrđuju istovetnost, sličnost,
razlike i suprotnosti svojstava pojava prirode i društva.
Kibernetička metoda može biti teorijska ili opšta, i primenjena ili aplikativna.

11. Finansijska delatnost države

Finansijska delatnost je jedna od najvažnijih delatnosti države. Svojom finansijskom delatnošću
država obezbeđuje novčana sredstva za funkcionisanje zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.
Finansijska delatnost je jedinstveni proces oporezivanja, raspoređivanja i trošenja finansijskih
sredstava.
Da bi država mogla da obavlja finansijsku delatnost, potrebna su joj finansijska sredstva, što
znači da mora imati prilive da bi finansirala rashode.

Finansijska delatnost podrazumevaukupnost države, njenih organa i kolektiviteta koji za svrhu
imaju prikupljanje, raspodelu i trošenje materijalnih materijalnih sredstava radi opštekorisnih
ciljeva.

Finansijska privreda podrazumevapribavljanje društvenih sredstava i njihovo plansko trošenje
za javne potrebe
Finansijska privreda države se razlikuje od finansijske privrede fizičkih i pravnih lica, ali ima i
sličnosti.
RAZLIKE:

1. Država se ne rukovodi principom ekonomičnosti, rentabilnosti, profitabilnosti. Država

ulaže u opštedruštvene potrebe.

2. Država se ne rukovodi principom protivčinidbe.
3. Aktivnošću države svaki građanin brže i uspešnije zadovoljava svoje potrebe.
4. Država najveći deo novčanih sredstava obezbeđuje prinudnim putem koristeći monopol

suverene vlasti.

5. Parlament na predlog Vlade usvaja budžet, a pravna lica samostalno donose odluke o

finansiranju.

6. Na finansijsku delatnost države snažno utiču politički motivi.

Država ne posluje kao preduzeće, cilj države je da zadovolji javne, opšte i zajedničke potrebe.
SLIČNOSTI:

1. I država i fizička i pravna lica žele potpuno ostvarenje svojih uz minimum sredstava.
2. Princip rentabilnosti -> ostvariti što veću zaradu.
3. Kada nemaju dovoljno raspoloživih sredstava posežu za vanrednim prihodima (otuđenje

imovine i uzimanje zajma).

Javne finansije su značajan deo celokupne nacionalne ekonomije.

3 funkcije ekonomske privrede:

Alokativna funkcija

– kroz prikupljanje javnih prihoda, ekonomski resursi se usmeravaju

iz privatnog u javni sektor pa ponovo u privatni.

Distributivna funkcija

– država vršeći finansijsku delatnost vrši preraspodelu dohotka i

imovine u skladu sa modelom pravične raspodele.