1
1. ЕПСКЕ ПЕСМЕ ПОДЕЛА:
"Наше народне епске песме настале су у периоду дуге и тешке борбе против
турских осваиача. Такав живот и борба били су неисцрпни извор стварања
народних епских песама.
У нашим народним епским песмама опевани су јуначки подвизи наших предака и
ратни догађаји: од косовске битке па све до ослобођења земље после првог светског
рата.
Наше народне епске песме груписане су око једне личности или једног догађаја.
У овим песмама славили су се јунаци или стално подсећало на неки значајни ратни
догађај. Такво груписање песама око једног јунака или догађаја зове се —
циклизирање, а група песама — циклус".
Према догађају и времену, као и јунацима, наше народне епске песме делимо
на девет циклуса:
— Митолочки (неисторијски),
— Преткосовски,
— Косовски,
— Циклус Краљевића Марка,
— Покосовски (о Бранковићима и Јакшићима, Црнојевићима),
— Хајдучки,
— Ускочки,
— Циклус ослобођења Србије, и
— Циклус ослобођења Црне Горе
Има две врсте епских песама
: неисторијских и историјских.
Песме неисторијске
знатне су по броју, и разнолике по предмету. У њима се
опевају већином догађаји измишљени, старијег порекла, али су понеке од тих
песама узеле и новије предмете, догађаје вероватно стварне, из живота личности
непознатих историји.
Песме историјске
најзнаменитији су део српског народног песништва. У њима се
опевају догађаји српске историје од 12. века до најновијих времена. Не треба
тражити тачности у тим песмама; оне, истина, опевају велика дела појединих људи
који су учинили јака утиска на машту народну, или велике догађаје који су били од
одлучна значаја по његову судбину, али их опевају на свој начин: оне приказују
народно схватање тих људи и тих догађаја, које врло често не одговара историји,
али које је ипак савршен израз духа народног, и као такав има важности и по својим
високим песничким особинама, и по улози коју је то песништво имало у познијој
историји народној: у чувању народне свести у временима робовања, у стварању
одушевљења и полета у данима ослобођења народнога, у обнови и јачању његове
нове државе, у добру и у злу, у поразу и у победи.
3
ПЕСМЕ О МАРКУ КРАЉЕВИЋУ
Ђевојка надмудрила Марка
Женидба Марка Краљевића
Лов Марков са Турцима
Марко Краљевић и 12 Арапа
Марко Краљевић и Алил-ага
Марко Краљевић и Арапин
Марко Краљевић и брат му Андријаш
Марко Краљевић и вила
Марко Краљевић и Вујовић Матија
Марко Краљевић и Вуча џенерал
Марко Краљевић и Мина од Костура
Марко Краљевић и Муса Кесеџија
Марко Краљевић и орао
Марко Краљевић и соко
Марко Краљевић и Филип Маџарин
Марко Краљевић укида свадбарину
Марко пије уз рамазан вино
Орање Марка Краљевића
Смрт Краљевића Марка
ПОКОСОВСКИ ЦИКЛУС
Болани Дојчин
Диоба Јакшића
Ђурђева Јерина
Женидба Максима Црнојевића
Ослобођење Беча од Турака
Смрт војводе Кајице
Смрт војводе Пријезде
Смрт Максима Црнојевића
ПЕСМЕ О ХАЈДУЦИМА И УСКОЦИМА
Иво Сенковић и ага од Рибника
Женидба од Задра Тодора
Мали Радојица
Отац
Предраг и Ненад
Ропство Јанковић Стојана
Смрт Сењанина Ива
Стари Вујадин
4
ПЕСМЕ О ОСЛОБОЂЕЊУ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ
Бој на Мишару
Бој на Чокешини
Женидба Тодора од Сталаћа
Кнез Иван Кнежевић
Лазар Мутап и Арапин
Перовић Батрић
Почетак буне против дахија
Растанак Кара-Ђорђија са Србијом
Три сужња
НЕРАЗВРСТАНЕ
Браћа и сестра
Дарови светог Јована Владимира
Дунав се Савом оженио
Ђакон Стефан и два анђела
Заручница Лаза Радановића
Јован и дивски старјешина
Краљ Владимир и Свети Наум
Кумовање Грчића Манојла
Љутица Богдан и војвода Драгија
Ни зорице, ни бијела данка
Облак Радосав
Попијевка Радића Вукојевића
Пут краља Владимира
Сан царице Милице
Секула се у змију претворио
Епске народне песме деле се на песме дугог стиха — бугарштице и на песме
кратког стиха — десетерачке или гусларске.
Назив гусларске добиле су по томе што су певане уз гусле, а десетерачке зато што
се сваки стих епске песме састоји од десет слогова.
Наше народне епске песме представљају велико културно благо— и имају велику
историјску и васпитну вредност.
6
1. Свеци благо дијеле
У песми "Свеци благо дијеле" описује се "Инђија, земља проклета" као архетип
безаконичког друштва; у овој и другим песмама приказано безакоње које доводи до
природних катастрофа, после Божјих опомена и позива на покајање. Шта се дешава? "Не
поштује млађи старијега... Родитељи пород погазили и брат брата на мејдан зазива... Па
брат секу не пази под секу но милује под вијерну љубу. А кум куму не пази под куму но
милује под вијерну љубу... Ђе брат брата на судове ћера". И зато ништа на рађа, земљу
походи срдобоља (дизентерија), велике врућине, с неба стижу муње које кажњавају
безаконике, итд.
2.
Женидба Душанова
У песмама о догађајима пре Косовског боја не пева се увек са симпатијама о владарима и
велможама.
Цар Душан је најопеванија личност из династије Немањића, али у песмамa нема ни речи о
његовим освајачким походима и његовој врло сложеној личности, већ је опеван као
негативна личност.
-
Песму ,,Женидба Душанова'' Вук је забележио од Тешана Подруговића 1815.
године.
-
Мотив женидбе је врло чест у епској поезији и он се користи обично у садржајима
које карактеришу извесне мотивисана препреке чиме се ствара нужан заплет.
-
У том погледу песма Женидба Душанова рађена је техником типичном за нашу
епску поезију.
-
Младожења са сватовима одлази по девојку, али му је тамо не дају док не испуни
извесне услове. у овој песми ти услови су приказани у садржајима
карактеристичним за витешке средњевековне турнире.
-
Песма ће приказати Душана као веома нестална и поводљива, како постаје лако
плен дворских сплетака. Није га тешко наговорити да донесе погрешне одлуке. Ово
је средишња песма Душановог круга и представља изразит пример витешке епике.
-
Песма започиње иницијалним стиховима:
Кад се жени српски цар Стјепане,
надалеко запроси ђевојку,
у Леђану, граду латинскоме,
у латинског краља Мијаила,
по имену Роксанду ђевојку;
-
Функција ових стихова јесте да нас упознају са радњом и једним од главних ликова
песме, царом Душаном. Ови стихови су требали да привуку пажњу слушалаца, да
подигну усхићење и заинтерсују за догађања.
-
Ле
ђан је непознат град.
Једни нагађају да је то Љеш, а по другима је град у Пољској.
-
Мијаило (Михаило) је стајаће име за странца краља.
