Комунална хигијена
1.
Атмосфера
– биолошке карактеристике и значај за здравље
Атмосфера је смеша гасова која чини омотач око Земље. Ова смеша гасова садржи:
78 % азота
21 % кисеоника
0.9 % аргона, водене паре, CO2
0.04 % остали гасови (неон, хелијум, криптон, водоник)
Ова смеша гасова се одржава до висине од 100 km. На 400-600 km претежно су присутни
N2 и O2, до 3000km водоник. Атмосфера постепено прелази у егзосферу космоса која
садржи 76 % водоника и 23% хелијума.
Значај атмосфере је у одржавању живота:
О2 – за дисање (без О2 човек може само 3-5 min)
СО2 – за фотосинтезу
N2 – синтеза протеина у биљкама
према особинама и биолошком значају атмосферу делимо на:
1. ТРОПОСФЕРА (9-18km) – најнижи слој – сталан састав и чини 75-90 % масе ваздуха.
Важна је за одржавање живота. На сваких 100м температура опада за 0.6С. Садржи
100% влаге
2. ТРОПОПАУЗА – полови 9-10км
тропи 16-18км
}
има сталну температуру
средња географска ширина 10-12км
Температура ваздуха опада према половима што ствара турбуленцију ваздушних маса
у тропопаузи те оне циркулишу и кроз стратосферу. Овај циклус мешања се одиграва сваких
7 дана, тако да размена загађења и материја северне и јужне хемисфере траје до годину дана.
3. СТРАТОСФЕРА – до 50км. У горњим слојевима је најгушћи озонски слој који
апсорбује краткоталасне UV зраке и део инфрацрвених зрака. Зато температура расте
за 20 С. Нема водене паре. Ваздушне масе циркулишу хоризонтално и вертикално, па
је у нижим деловима температура нижа.
4. СТРАТОПАУЗА
5. МЕЗОСФЕРА – 50-90км – температура варира и пада и до 90С
6. МЕЗОПАУЗА
7. ТЕРМОСФЕРА – температура опет расте. На 200кн је 500 С. Због утицаја сунца
долази до јонизације атмосфере и кроз њу се шире радиоталаси.
Температура ваздуха је у просеку 14С. Метереолошка збивања се одигравају у тропосфери.
Време је објективно стање метереолошких збивања у датом тренутку. Атмосфера регулише
време и климу на земљи.
2
продукцију хране
герминацију семења
на споре и бактерије
Утицај на здравље:
негативни аеројони при дисању изазивају појачану покретљивост цилијарног апарата и
побољшава се фунцкија респираторног система
апсорбују се у плуцима, везују за Hb и тако утичу на бољи рад цитохром оксидаза
Метеротропизам је осетљивост људи на временске прилике. 25-30 % популације је осетљиво
на промене количине позитивног електрицитета. Позитивни аеројони се крећу 24-48 сати
испред промена временских фронтова, па их метеоропати осећају и те промене везују за
болове у пределу ожиљака, постају напети и другачије се понашају. Тим људима треба
обезбедити јонизаторе (Ленардова фонтана) или користити свећу. Позитивни аеројони су део
аерозагађења, сувог и топлог ветра и облачности.
Фактори који елиминишу негативне јоне су:
аерозагађење
зграде челичних конструкција
модерна грађа
сувише синтетичког материјала у стану
централно грејање
клима уређаји
Концентрација негативних јона на отвореном простору у равничарском пределу је 1000-
2000 /cm3, а са надморском висином расте. Велика концентрација је на мору или крај
водопада. Однос позитивних и негативних јона у ваздуху је значајан. У природним условима
тај однос је 5:4 у корист позитивних јона.
Количина негативних јона
Утицај на здравље
0-100/cm3
депресија, слаби концентрација
100-500
код спортиста замор
500-1000
чист ваздух у граду
1000-3000
чист ваздух у пољима
5000-25000
планински ваздух – повољан утицај на
метаболизам, респирацију и КВС
>25000
производе се у јонизаторима, изазивају
повећан степен будности
4. Кисеоник – биолошки, хигијески и здравствени значај
Сматра се да је кисеоник настао процесима фотосинтезе биљака ма копну и фитопланктона у
мору, а организми га обнављају и оржавају равнотежу између О2 и СО2. Кисеоник и његова
једињења су доста заступљени у земљиној кори. Проценат О2 је већином биолошког порекла,
а мањи део настаје фотолизом (утицајем UV зрака на воду). Кисеоник је снажан
оксидациони агенс и улази у структуру основних компонената ћелије и ткива. Без О2 нема
4
живота. У организму постоји енергетски систем са 3 подсистема:
1. ФОСФАГЕНИ СИСТЕМ (АТП, креатинфосфат и креатин) – има вискоу енергију, али
низак капацитет (10 секунди)
2. АНАЕРОБНИ СИСТЕМ (у присуству О2 може бити аеробан) – лактогени обухвата
гликолизу и максимум достиже за 2 минута
3. АЕРОБНО КИСЕОНИЧНИ – најмање енергије, а капацитет 4-6 минута и може да
траје неограничено зависно од допремања О2
О2 је гас слабо растворљив у води. Са надморском висином се смањује његова
концентрација. Код неутренираних особа смањење О2 изазива: муку, повраћање и слабљење
концентрације, а код утренираних се активирају компензаторни механизми. 2-7% О2 у
ваздуху доводи до асфиксије, хипотермије и анурије. Удисањем чистог О2 под притиском
доводи до грчева и смрти. ЦНС је посебно осетљив на хипоксију – на висини од 4,5-5 км
човек постаје живљи (еуфорија), брзина реаговања већа, тахикардија и убрзава се и
продубљује дисање. На висини преко 5 км успоравају се психички процеси и реакција ЦНСа
5. Азот – биолошки и здравствени значај
Азот је безбојан гас слабо растворљив у води. Његова једињења учествују у формирању
органских материја. Амонијак, азотаска киселина и друга једињења азота настају при
електричном пражењењу у атмосфери, нарочито при присуству влаге. Део тога настаје у
земљишту под дејством специфичних бактерија. Азот у ваздуху је врло битна компонента јер
одржава специфичност саства ваздуха што је битно за здравље људи. При повећаном
притиску азота у ваздуху мења се понашање људи и процес респирације.
6. Угљен моноксид – биолошки, хигијенски и здравствени значај
СО2 у ватдуху има врло константне вредности, око 0,03% и јавља се као продукт дисања
биљака, људи и животиња и као продукт сагоревања и распада органских материја. У
градовима му је већа концентрација. При апсорпцији и растварању у води даје угљену
киселину, па му је концентрација у водама мора и океана далеко већа него у ваздуху (60
пута). СО2 апсорбује инфрацрвено зрачење које се рефлектује са земљине површине и
учествује са 50% у ефекту стаклене баште. У стамбеним просторијама, где се одвијају радни
процеси, има више СО2. СО2 апсорбују биљке, планктони и алге, као и површне воде из
ваздуха приликом падавина. У водама се везује за калцијум и у облику је CaCO3. У крви СО2
и његов парцијални притисак су најважнији регулатори дисања. Његова концентрација у крви
зависи од метаболичких процеса и парцијалног притиска СО2 у току дисања у ваздуху.
Нормалне вредности су 8-45 mmHg. Ако се овај притисак повећа долази до лаке ацидозе,
надражује се респираторни центар и јавља се хипервентилација и фреквенција дисања се
повећава (tachipnea). Ако концентрација СО2 у просторијама пређе 4% јављају се: зујање у
ушима, вртоглавица и главобоља (вазодилатација). Концентрације веће од 20% доводе до
смрти. Велике количине Со2 могу се наћи у подрумима и бунарима ако су прављени на
загађеном земљишту.
5
штити жива бића. Озон се ствара и при електричним пражњењима, испаравањем воде,
дејством UV на О2 и др. При концентрацији од 2
n
g/L ваздуха испољава дејство и користи се
као дезифицијенс воде, ваздуха и за дезодоријацију простора. Процеси индустријализације,
обрада земљишта и др доводе до аерозагађења и загревања доњих слојева тропосфере, па
долази до климатских промена и уништавања озона. Ефекат стаклене баште ствара се због
стварања токсичних гасова који се нагомилавају и загревају тропосферу. Ови гасови настају
сагоревањем фосилних горива, у индустрији, при грејању и обради земљишта. То су гасови
стаклене баште. Део сунчеве радијације се рефлектује из атмосфере у егзосферу, део
апсорбује водена пара облака аеросола, а део апсорбује земљина површина и загрева се. Део
ове радијације се рефлектује од облака и површине земље и загрева атмосферу. Део
инфрацрвеног зрачења дуготаласни емитују са земље и при путу ка егзосфери загревају
атмосферу, а део ових таласа апсорбују гасови стаклене баште и облака што такође загрева
тропсферу. Долази зато до хлађења стратосфере и успорава се регенерација озона.
Уништавање озона катализују мале количине водоника, азота и слободних халогених
радикала (хлора и брома). Ови радикали се повећавају захваљујући људским делатностима.
Због ефекта стаклене баште доалзи до промене климе. Највеће смањење озона је на средњим
и виским географским ширинама, а у односу на сезону највеће су зими и у рано пролеће. Ово
има за последицу штетно дејство UV зрака на кожу, очи и имуни систем. СЗО је покренуо
акцију да се смањи производња халогених производа.
9. Еколошка еволуција атмосфере и њен значај за здравље
Сунчев систем је настао пре око 6 и по милијарди година, а касније је настала земља
агломерацијом разних смеша и постепеним њиховим хлађењем. Примарна атмосфера је била
атмосфера космоса. Сталним хлађењем те атмосфере настаје секундарна атмосфера са
амонијаком, метаном, воденом паром, уз стална електрична пражњења и вулканске ерупције.
Процес фотосинтезе од стране фитопланктона доводи до повећања концентрације О2. Затим
се ствара озон фотохемијски(3,2-3,7 милијарди година). Озон прави омотач и омогућава
прелазак живота из воде на копно. У неким организмима почињу процеси респирације и
ствара се СО2 и H2O. Биљке и фитопланктони дању узимају СО2 и емитују О2 (фотосинтеза)
док ноћу биљке троше храну и емитују СО2 (респирација).
10. Настајање фотохемијског смога
Постоји:
индустријски (зимски) смог настао од магле, дима и сумпордиоксида насталим
сагоревањем угља у термоелектранама
фотохемијски смог – (летњи) настаје сагоревањем фосилних горива (бензин). Настаје у
поподневним часовима, при температури 24-33С, браон боје.
Примарни загађивачи настају сагоревањем фосилних горива (азотни оксиди и
хидрокарбонати) и реагују под дејством UV зрака
→
секундарни загађивачи. Услови за
настанак смога:
1. извор азотних оксида и испарљивих органских једињења (саобраћај и индустрија)
2. доба дана (ујутру је густ саобраћај – стварају се примарни загађивачи пре подне се
претварају у секундарне (азотдиоксид) и после подне им је максимална
концентрација). Увече се разграђује.
7
