Darovitost i dokazi za stvaralačku superiornu preformansu: izazovi porodičnom vaspitanju

Rezime

Pedagoška stvarnost uopšte traga za novim i sigurnijim načinima istraživanja fenomena, između ostalog, i u oblasti darovitosti. Brojna su neslaganja metodologa oko mnogih otvorenih pitanja. Ovde će biti samo potencirana neka od njih, uglavnom ona koja dotiču pitanje dokaza za stvaralačku superiornu performansu, odnosno metodološke mogućnosti dokazivanja.

K. Anders Erikson, Roj W. Roring i Kirutiga Nandagopal sa univerziteta iz Floride su sa više istraživača na polju darovitosti dugo raspravljali o pitanju da li postoje empirijski dokazi da podrže razliku između darovitosti i postignutog nivoa dostignuća. U tim njihovim diskusijama došli su do opšteg teoretskog sistema koji utvrđuje naučni kriterijum za prihvatljive dokaze superiorne stvaralačke performanse, koju bilo koja teorija izuzetne performanse može da objasni i to ispitujući dokaze za superiornu stvaralačku performansu koja, uglavnom, nastaje tek posle dugih perioda namernog vežbanja koje rezultiraju u kasnijim psihološkim adaptacijama i kompleksnim kognitivnim mehanizmima.