ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЕК ЗА ПЕДАГОГИЈУ
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ДИПЛОМСКИ РАД
ДЕТЕРМИНАНТЕ ИЗБОРА ЗАНИМАЊА И
ПРОФЕСИОНАЛНОГ РАЗВОЈА
МЕНТОР: СТУДЕНТ:
ДР СВЕТЛАНА КОСТОВИЋ АНДРИАЈАНА БОГДАНОВ
У НОВОМ САДУ,
2015
4
На први поглед некима ће овај рад изгледати да је у стилу „разбијање отвореног
прозора“, јер су многе од информација из области избора занимања већ опште познате,
прихваћене, истражене. Међутим, није тако, јер неке од тих опште прихваћених ставова
тек треба доказати и прихватити као исправне. Но, највећи је разлог у великим
променама које су се догодиле и које су довеле до драстичних погоршања одређених
услова у многим областима рада и живота. Рецимо, број незапослених је прешао
милион људи, број младих који се запосле у години дана је занемарљив, мотивисаност
омладине за радом и образовањем све мања, абсентизам (неоправдани изостанци,
бежања са часова, слаб успех, дрога, алкохол, дуго судирање) је све израженије.
Вршена су многа истраживања и анализе о разлозима високе стопе
незапослености међу младима од 15-24 године. Према анкети о радној снази у Србији
незапосленост међу младимa je 49,7 %, a да на то поред економске кризе опште кризе у
друштву утиче и недовољно познавање сопствених способности и информација о томе
која се занимања траже на тржишту рада.
Велики број младих уписује факултете, често само да би одложили тренутак
суочавања са болном чињеницом да никад, бар у догледно време неће бити запослено у
струци, обзиром да су та занимања
?
и не интересантна за привреду и стваралачки рад.
То изузетно много утиче на продужетак студија, неефикасност студирања и мали бо
завршавања студија пристојном року.
Такође велики број младих који су завршили одређене средње стручне школе и
пријавили се на евиденцију незапослених, најчеће нису били довољно упознати са
чињеницама о перспективности
?
и занатских занимања, могућности да се одмах
запосле због велике потражње за оваквим профилима и да се даље усаршавају кроз рад
и наставак школовања уколико то желе.
Тај недостатак информација и подршке у пресудним одлукама за избор
занимања може се надокнадити систематским спровођењем професионалне
оријентациjе у основним и средњим школама.Подршка за то налази се пре свега у
Стратегији за каријерно вођење и саветовање, коју је донела Влада Републике Србије
2010. године.
Та стратегија између осталог има задатак да информише и подржи младе у
планирању њихове каријере зависности од личних интересовања и способности у
припреми их за динамичне промене на тржишту рада и доживотно учење.
5
Све то, претпоставља се, умногоме делује и на мењање детерминанте избора
будућег занимања, што је за педагога у Основној школи веома важан податак, како би
што ангажованије помогао, како ученицима, тако и њиховим родитељима у избору
будућег занимања.
7
Професионална оријентација
- је друштвена и стручна активност којом се
појединцу помаже да изабере оно занимање у којем ће постићи највећи успех и
задовољство у раду. Акценат је, као што се види, на факторима који су изван јединке
која се професионално оријентише. Међутим, под овим појмом треба подразумевати и
онај лични, унутрашњи когнитивно-конативни процес успостављања везе и односа
између јединке и света рада и различитих професија.
Каријерно вођење
- Подручје каријерног вођења је комплексно подручје кроз
које се преламају теоријски, практични, истраживачки и политички аспекти рада и
образовања у садашњем тренутку, кризном периоду друштва каријерно вођење је веома
важно, јер способности, вештина адаптилности, флексибилности, инвентивности,
креативности и предузимљивости су одговори на непредвидљиве захтеве света рада и
тржишта рада.
Школска оријентација
- је интегрални део професионалне оријентације, јер пут
у професију, по правилу, води преко одређене стручне школе. Школска оријентација,
као појам, може се посматрати са два становишта: са ширег - то је друштвена
делатност, и ужег - лично тражење одговарајуће стручне школе.
Занимање, професије
- под овим се подразумева „врста послова које појединац
врши ради произвођења материјалних добара, односно вршења услуга и стицања
дохотка.“
2
Интереси
- спадају у групу мотивационих, динамичких особина личности. Има
више дефиниција интереса, међутим, најчешћа је у употреби дефиниција коју даје др
Никола Рат, а која гласи: „Интерес је тежња појединца да редовно обраћа пажњу на
одређене објекте и садржаје и да се њима, било ментално (у мислима), било активно,
бави. Интереси могу бити професионални и непрофесионални. Професионални
интереси су интереси за одређено занимање, чијим упражњавањем људи привређују
средства за живот и којим се занимањем као редовним послом баве.“
3
Детерминисаност избора занимања
- основно питање у процесу професионалне
оријентације је да ли је за успех у неком занимању значајније поседовати способности
за то занимање или је лична наклоност и интересовање за активности заступљеним у
том занимању одлучујућа. С друге стране, ако се избор занимања посматра као низ
2
Службени лист СФРЈ 1965
3
Ниола Рот - цитат дела 107.
