Istraživačke tehnike, instrumenti i metrijske karakteristike insutrumenata istraživanja

предмет

МЕТОДОЛОГИЈА ПЕДАГОШКОГ ИСТРАЖИВАЊА

САДРЖАЈ

ИСТРАЖИВАЧКЕ ТЕХНИКЕ, ИНСТРУМЕНТИ И МЕТРИЈСКЕ КАРАКТРИСТИКЕ
ИНСТРУМЕНАТА ИСТРАЖИВАЊA........................................................................................2

ИСТРАЖИВАЧКА ТЕХНИКА : ПОСМАТРАЊЕ И АНАЛИЗA........................................3

САДРЖАЈА................................................................................................................................ 3

ИСТРЖИВАЧКЕ ТЕХНИКЕ: АНКЕТИРАЊЕ И ИНТЕРВЈУИСАЊЕ...............................4

ИСТРАЖИВАЧКА ТЕХНИКА: СКАЛИРАЊЕ.....................................................................5

ТЕСТИРАЊЕ............................................................................................................................. 7

ЛИТЕРАТУРА...............................................................................................................................8

ИСТРАЖИВАЧКЕ ТЕХНИКЕ, ИНСТРУМЕНТИ И

МЕТРИЈСКЕ КАРАКТРИСТИКЕ ИНСТРУМЕНАТА

ИСТРАЖИВАЊA

За истраживачке технике можемо рећи да су начин рада , начин постипања у истраживању
педагошких феномена . Истраживачка техника је процедура коју следимо у прикупљању
чињеница   и   података   у   оквиру   изабраног   истраживачкпог   проблема   .   Инструмент   у
истраживачком   смислу   је   оруђе   ,   алат   кој   се   у   том   процесу   користи.   Најважније
истраживачке технике које се користе у педагошкпом истраживању јесу : посматрање,
интервјуисање   ,   анкетирање   ,тестирање   ,   скалирање   ,   социометријски   поступак   ,   а
инструменти   у   педагошком   истраживању   могу   се   ситематизовати   и   као   :   протокол
посматрања , уптники , анкета , тестови, скале . Свака истраживачка техника и сваки
инструмент морају да задовоље одређене захтеве :
1. Валидност (мора бити тачан , ваљан), тј. он мора мерити само оно зашта је конструисан,
намењен да мери;
2. Поузданост (релијабилност, константа, доследан), тј. мора да што тачније мери оно за
шта је намењен. То подразумева и да се свим испитаницима дају иста упутства , исти
временски оквири , да су инструменти разумљиви и читљиви;
3. Објективност-треба да искључује што је могуће више субјективне утицаје критеријуме
истраживача, мора да обезбеди сакупљање чињеница онаквих какве оне стварно јесу;
4.  Дискриминативност   (осетљивост),   мора   јасно   да   издваја   оно   што   се   мери   од   свега
осталог;
5.  Баждареност   (стандардизација),   тј.   мора   да   има   одређену   мерну   скалу,   да   означава
нормирање
(нпр. код тестова интелигенције);
6. Практичност и економичност – односи се на употребљивост и временску уштеду.