ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА
ВАСПИТАЧЕ И ПОСЛОВНЕ ИНФОРМАТИЧАРЕ – СИРМИЈУМ
ЛИКОВНО ДЕЛО КАО ПРОВОКАЦИЈА У
РАДУ СА ДЕЦОМ ПРЕДШКОЛСКОГ
УЗРАСТА
МЕТОДИКА ЛИКОВНОГ ВАСПИТАЊА
Ментор:
Соња Алмажан
Студент:
Сремска Митровица, 2020 година
ЗАВРШНИ РАД
Улога ликовног дела као провокација у раду са децом прешколског узраста
4
ЛИКОВНО ДЕЛО КАО ПРОВОКАЦИЈА У РАДУ СА
ДЕЦОМ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА
Апстракт:
У овом раду кроз теоријску анализу излажемо могућности и потенцијале
ликовног дела као облика провокације. Дата је анализа различитих васпитно-образовних
приступа и стратегија које су базиране на употреби ликовних дела. Циљ ових васпитно –
образовних притупа и стратегија је да деца уз помоћ ликовног дела развију естетско
мишљење и науче да своју креативност изразе на најбољи начин. Приступи који су
усмерени на овај циљ, заснивају се на истраживачким методама, где деца уз помоћ
васпитача експериментима долазе до различитих закључака, као и на показивачкој методи
где васпитач одређено уметничко дело показује деци као провокацију. На основу
резултата истраживања која се налазе у литератури, укуазују на то да се ликовна дела не
користе довољно у васпитно – образовном процесу, у нашим установама. Даље, не користе
се ни различити приступи помоћу ликовног дела. Најчешћи разлог је недостатак
финансијских средстава за набавку репродукција и реплика, али у великој мери и
недовољна стручна оспособљеност испитаника.Ово се најпре односи на васпитача и
учитеља. У теоријском приступу, из домена визуелних уметности, педагогије итд., долази
се до сазнања да употреба ликовних дела у васпитно-образовном просецу може имати
позитивне импликације на дечији когнитивни, естетски, социјални и телесни развој.
Кључне речи:
ликовно дело, провокација, ликовно васпитање, пројектни приступ.
Улога ликовног дела као провокација у раду са децом прешколског узраста
5
1.
Увод
Сваки човек је индивидуа за себе. Поред говора,људи своја осећања и жеље изражавају
на разне начине. Неки своје емоције и жеље изражавају плесом, песмом, вербално, а неки
кроз цртеже и боје. Од најранијег детињства деца имају потребу да изразе своје мишљење.
Углавном га изражавају кроз различите боје и облике, који се једном речју називају
цртежима.
Васпитач је особа која највише времена проводи са децом.Васпитач мора дати деци
довољно простора да се креативно изразе. Међутим,многима је потребан подстицај и
подршка за овакав вид изражавања. У новим основама програма, провокација заузима
најбитније место сваког процеса. Провокацију по правилу уводи васпитач и он је покретач
активности.
На децу у најранијем добу најјачи утисак оставља визуелна провокација. То могу бити
предмети различитих облика и величина.Оно што они могу видети, опипати и описати
речима на њих оставља најјачи утисак и подсетиче их да буду креативни.
Подстицај је провокација коју уноси васпитач.Велики утицај имају дидактички
материјали и дидактичка средства које користи васпитач за постизање циља. Узпомоћ
ликовног дела деца ће развити естетско размишљање, и научити да своју креативност
изразе на прави начин. Циљ је у сваком детету пробудити креативну страну, и показати им
да самостално могу изражавати своје мисли кроз ликовнодело. Методе које се најчешће
користе су истраживачке.Овом методом деца уз помоћ васпитача експериментишу и
долазе до различитих закључака. Показивачка метода је метода у којој васпитач одређено
уметничко дело, које може бити и провокација, показује деци. Закључак који доноси
васпитач састоји се из могућности деце и њихових интересовања, уочавање разлика и
схватања шта децу подстиче на рад. Деца упознају боље себе, уче се критичком мишљењу,
постају сигурнија и јасно исказују своје мишљење.
Улога ликовног дела као провокација у раду са децом прешколског узраста
7
адекватним ангажовањем одраслих у учењу помоћу ликовног дела постижу бољи
резултати разумевања дела.
2.1.
,
Ликовно дело у васпитно образовном процесу различити
приступи и стратегије
На основу резултата теоријске анализе коју је спровела ауторка Марија Павловић,
дошли смо до одређеног избора у представљању приступа и стратегија које се односе на
поучавање. Ауторка Марија Павловић испитала је да ли и у којој мери
васпитачи/учитељи/наставници ликовне културе користе ликовна дела у раду са децом, да
ли спроводе различите приступе у поучавању помоћу ликовног дела, да ли сматрају да су
битне узрасне карактеристике деце/ученика за посматрање и разумевање дела визуелних
уметности, и да ли верују да су довољно стручно оспособљени за овакав начин
поучавања(Павловић, 2013).
Међутим, проблем на који смо наишли у току анализе различитих васпитно-
образовних приступа и стратегија јесте што поједини аутори нису наводили којем узрасту
су ти приступи намењени. Након мало дубљег истраживања литературе из области
педагогије и музејско галеријске праксе, ауторка је желела да дође до закључка у ком
узрасту код деце се могу спроводити одређени приступи.
Главно истраживања Марије Павливић је била да се у настави у основним школама и у
активностима у предшколским установама не користе довољно дела визуелних уметности
и да се, онда када јесу присутна у наставној стратегији, претежно користе у приступима
који често не одговарају узрасту деце са којој се ради. Ауторка је из основне хипотезе
извела и друге хипотезе као на пример : да је мотивисаност за овај вид поучавања слаб а
због недовољне стручне оспособљености васпитно-образовног кадра; да је сарадња између
васпитача,учитеља и наставника ликовне културе и уметничких музеја и галерија слаба
или је уопште нема; и да се овај вид поучавања тешко реализује због недостатка средстава
и техничке опреме у предшколским и основно школским установама.
