1
Мастер рад
Тема:
Примена народних кола у настави Музичке
културе на млађем школском узрасту
5
Сажетак
Примарни циљ примене народних кола у оквиру предмета Музичка култура
односи се на очување традиције и позитивног става ученика према овом домену
културе нашег народа. Како би народна кола могла бити примењена на адекватан
начин у оквиру наставе Музичке културе на млађем школском узрасту неопходан је
адекватан одабир наставних метода и приступа, на првом месту игре као адекватног
васпитно-образовног средства на овом узрасту. Рад разматра примену народних кола у
оквиру предмета Музчка култура управо из овог аспекта. Такође, циљ истраживања
које је спроведено у оквиру овог рада односи се на испитивање различитих аспеката
ставова учитеља деце млађег школског узраста о примени народних кола у оквиру
предмета Музичка култура. Приказ резултата и њихова дискусија пружени су у оквиру
самог рада.
Кључне речи:
Народна кола. Музичка култура. Млађи школски узраст.
S
ummary
The primary goal of applying the traditional "kolo" in the subject of Musical culture is
to preserve the tradition and a positive attitude of the students towards this domain of our
people's culture. In order for the traditional "kolo" to be appropriately applied within the
Musical culture classes at younger school age, it is necessary to adequately select teaching
methodologies and approaches, primarily games as appropriate education and upbringing
method at his age. The paper examines the application of the traditional "kolo" within the
school subject of Musical culture from this very aspect. In addition, the goal of the research
conducted within the paper is to examine different aspects of attitudes of the teachers at
younger school age, about the application of the traditional "kolo" within the subject of
Musical culture. The results and the discussion of the research are presented within the paper.
Keywords
: Тraditional "kolo", Musical culture, younger school age.
7
спроведено са циљем испитивања ставова учитеља деце млађег школског узраста о
примени народних кола у настави Музичке културе, као и анализи и дискусији
добијених резултата.
1.
Појам, значај и кључне одлике игре
„Дечије игре нису само игре, него их треба сматарти за озбиљну дечију
делатност“
Мишел де Монтењ
Игра, схваћена као дечија игра, али и још шире јесте термин који има дугу
традицију и који је познат у свим народима и културама вековима уназад. Могуће је
рећи да је игра готово свака спонтана активност која интегрише интелектуални,
емоционални и друштвени развој детета. Упркос томе што у оквиру стручне, али и
друге литературе из различитих области могуће препознати различите дефиниције и
операционализације појма игре, једна од дефиниција која је прихваћена од стране
највећег броја аутора јесте она која игру посматра као: „Вољна активност која се врши
без крајњег циља и, у целини са уживањем или очекивањем уживања“ (Брковић, Бјекић
и Папић, 1996). Јасно је да је игра једна од тема која се разматра у бројним, најпре
хуманистичким областима, као што су: педагогија, психологија, социологија и друге.
Једно од најцитиранијих схватања игре јесте оно које је у домену психологије
формулисао Виготски (Виготски, 1996), а које гласи: „Игра представља зону наредног
развитка детета“.
Један од аутора који се веома детаљно бавио појмом игре, њеним појавним
облицима и значајем који она има у различитим периодима развоја човечанства
свакако јесте Роже Кајоа у свом делу „Игре и људи“. Наиме, ово дело настаје као
разултат вишегодишњег истраживања феномена игре од стране аутора и могуће је рећи
да је фокусирано на дубинску и опсежну анализу феномена игре са социолошког
аспекта. Аутор прави јасну дистинкцију између основних категорија игара и
могућности класификације ових основних категорија и игара у оквиру њих у
зависности два супротна пола која у њима односе превагу: разузданост, необавезна
игра ради забаве
(paidia)
или дисциплина правила, односно подвргаванје произвољним
конвенцијама
(ludus).
На овај начин аутор предлаже четири основне категорије игара
(Кајоа, 1979: 46):
