Radno pravo – Pravosudni

1. PROCESNO PRAVNE KARAKTERISTIKE RADNOG SPORA
U parnicama iz radnih odnosa postupak u prvom stepenu sudi sudija pojedinac I sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja radnih sporova.
Sud može i po službenoj dužnosti da odredi privremene mere , radi sprečavanja nasilnog postupanja ili radi otklanjanja nenadoknadive štete.
Sud će odluku o određivanju privremene mere po predlogu stranke da donese u roku do osam dana od dana podnošenja predloga i nije dozvoljena posebna žalba.
Za izvršenje neke činidbe rok je osam dana za njeno izvršenje.
Ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud će da održi ročište i odluči na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja.
O posledici izostanka sa ročišta za glavnu raspravu iz stava 1. ovog člana, sud će da upozori tuženog u pozivu za ročište.
Revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa
1. POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA
U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora ostvaruju zaštitu prava kada nastane spor o pojedinom spornom pitanju u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna zaključenog kolektivnog ugovora, pod uslovom da spor o spornom pitanju nije rešen mirnim putem ili putem arbitraže .
Sud može da zastane sa postupkom najduže do 30 dana da bi stranke pokušale da spor reše mirnim putem.
Sud posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja ovih sporova.
Presudom u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud izriče kako glasi odredba u kolektivnom ugovoru kojom se uređuje sporno pitanje iz kolektivnog ugovora. Izreka presude predstavlja sastavni deo kolektivnog ugovora sve dok on važi.
Sud će u presudi kojom nalaže izvršenje neke činidbe da odredi rok za njeno izvršenje.Presuda objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Rok za izjavljivanje žalbe je osam dana.Rok za donošenje odluke o žalbi je 60 dana. revizija je dozvoljena.
2. VRSTE RADNOG VREMENA I GODIŠNJI ODMOR
Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju,
Zaposleni i poslodavac mogu se sporazumeti da jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog vremena zaposleni poslove obavlja od kuće.
Radnim vremenom ne smatra se vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom.
Vreme pripravnosti i visina naknade za istu uređuje se zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.
Vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom.
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, a Opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
Nepuno radno vreme, , jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.