1
Дипломски рад
Светлана Илијевић
Садржај
Увод 4
1. Предмет, проблем, циљ и задаци рада
5
1.1. Предмет рада5
1.2. Проблем рада
5
1.3. Циљ рада
5
1.4. Задаци рада 6
2. Теоријски приступ проблему
6
2.1. О школи у природи 6
2.2. Појам „школа у природи“ 7
2.3. Педагошки значај школе у природи
9
2.4. Циљ школе у природи
10
2.5. Остваривање задатака физичког васпитања школе у природи
11
2.5.1. Рекреативни задаци
11
2.5.2. Здравствени задаци
12
2.5.3. Образовни задаци
12
2.5.4. Васпитни задаци 12
2.6. Корелација наставе физичког васпитања са другим наставним предметима
13
2.6.1. Свет око нас – природа и друштво
13
2.6.2. Математика
13
2.6.3. Ликовна култура 13
2.6.4. Српски језик
13
2.6.5. Музичка култура14
2.7. Планирање, припремање организације школе у природи
14
2.7.1. Планирање школе у природи 14
2.7.2. Припрема и услови за рад школе у природи 14
2.7.3. Организација и активности школе у природи16
2.8. Прва помоћ у школи у природи 18
2.9. Завршни рад после школе у природи
19
3. Школа у природи и примењени програми физичког васпитања – практична
реализација на подручју Општине Кладова
19
3.1. О Кладову
19
2
Дипломски рад
Светлана Илијевић
3.2. Природа Кладова
22
3.2.1. Рељеф
22
3.2.2. Клима
24
3.2.3. Флора и фауна
24
3.3. Активности ученика које се могу изводити у оквиру школе у природи на
подручју Општине Кладова
27
3.3.1. Здравствено–хигијенске активности 27
3.3.2. Друштвено–корисне активности
27
3.3.3. Школа пливања 27
3.3.4. Излети
28
3.3.5. Спортско–рекреативне активности
29
3.3.5.1. Јутарња гимнастика29
3.3.5.2. Оријентациони крос
34
3.3.5.3. Оријентиринг
34
3.3.5.4. Стаза здравља
35
3.3.5.5. Полигон спретности
36
3.3.5.6. Вежбе на травнатој подлози
37
3.3.5.7. Игре у води 37
3.3.5.8. Спортски риболов 38
3.3.5.9. Логоровање 39
3.3.6. Игре
39
3.3.6.1. Елементарне игре 41
3.3.6.2. Штафетне игре
44
3.3.6.3. Елементи спортских игара 45
3.3.6.4. Игре рекетом
45
3.3.7. Дечји плес
46
3.3.7.1. Ритмичке креативне игре 46
3.3.7.2. Дечје народне игре 46
3.4. Предлог плана и програма примењених програма физичког васпитања у
оквиру школе у природи
47
3.4.1. Предлог плана и програма у 3. разреду
47
3.4.2. Предлог плана и програма у 4. разреду
49
4. Теоријски и практични значај рада
50
Закључак
51
4
Дипломски рад
Светлана Илијевић
УВОД
Време у коме живимо карактеришу научно техничка достигнућа и тежња за што
бржим економским и друштвеним развојем. Такви услови непрестано смањују човеков
удео у физичком напору што се неповољно одражава на биолошку природу човека.
Управо недостатак разноврсног кретања један је од основних болести савременог
друштва и отуђења човека од природе.
„Јадног ли детета ако је оно одрасло, а није откинуло ниједан пољски цветић,
није слободно газило зелену траву. Оно се никако неће развијати са оном пуноћом и
свежином за коју је способна људска душа; у његовом развитку увек ће се осећати
загушљива атмосфера натоварених зграда. А слобода, ширина, природа, лепа околина,
па оне мирисне јаруге и њиве се таласају, па ружичасто пролеће и златна јесен, зар нису
бољи васпитачи!“
1
(Ушински)
Неминовно је да савремени човек схвати потребу и нужност бављења физичким
активностима, а у томе ће потпуније успети ако се за то припреми од најранијег
детињства. Нема сумње да у томе посебно место има школа.
Поласком детета у школу, детету се намеће високи степен радних обавеза и
смањује његова природна потреба за кретањем тако да су његов нормалан развој и
здравље све више угрожени.
Један од начина да се то поправи је да се деци дају разне активности наставе
физичког васпитања. Основно средство за остваривање циљева наставе физичког
васпитања је физичка активност. Неопходно је да се поред редовне наставе физичког
васпитања изводе и активности које се изводе у специфичним условима, у одређеном
периоду и зависе од климатских фактора. Између осталог то су: пешачке туре, пливање,
скијање, кросеви… Најподеснији начин да се остваре услови за упражњавање ових
активности је организовање
школе у природи.
Деца воле боравак у природи, посебно игру у природи па то треба искористити и
омогућити им што дужи и пријатнији боравак у природној средини. У природи су
много опуштенији и слободнији него у школским клупама. Навикавају се да помажу
једни другима, да живе у колективу, да деле добро и зло са друговима.
Децу треба навикавати да уживају у природним лепотама, да се крећу у природи,
да се играју, да се навикавају на живот у природним условима, да користе благодети
ваздуха, воде и сунца, да се сналазе у природи, проширују своја знања из природних
наука, да науче да чувају природне лепоте и човекову средину.
Школа у природи омогућује успостављање хармоније у развоју младог бића.
Могућност да се у природи перцепција врши свим чулима омогућава да дете доживи и
1
Цитат преузет из проспекта хотела „Јуниор“ у Брзећу.
5
Дипломски рад
Светлана Илијевић
усвоји појмове који се у учионици речима не могу у потпуности формирати. Деца
мисле, посматрају, размишљају, измишљају и изграђују своје ставове о свету. Деца уче
како да чувају и воле.
1. ПРЕДМЕТ, ПРОБЛЕМ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ
РАДА
1.1. Предмет рада
Предмет овог рада је извођење школе у природи у млађим разредима основне
школе и могућности њене реализације на подручју Општине Кладова, као и реализација
садржаја примењених програма физичког васпитања.
Природа је Кладово обдарила несебичном лепотом. У непосредној околини
простиру се зелене ливаде, бујне шуме, пашњаци, пропланци, реке, брда и планине,
који обезбеђују повољне услове за реализацију многих садржаја физичког васпитања у
природи. Из предмета истраживања произашла је „општа хипотеза“ која гласи: Школа
у Кладову пружа изузетно повољне услове за реализацију школе у природи и примену
примењених програма физичког васпитања.
1.2. Проблем рада
Проблем рада је настава физичког васпитања и форме њене реализације. Боравак
у природи је веома значајан за децу у развоју и зато треба посветити више пажње
организацији школе у природи, и то првенствено у наставном плану и програму, а
затим и мотивацијом и позитивним ставом наставника унапредити наставу физичког
васпитања.
1.3. Циљ рада
Циљ овог рада је да покаже могућности које пружа непосредна околина Кладова
за организовање и реализацију садржаја физичког васпитања у оквиру школе у
природи, као и да истакне да боравак у природи на свежем ваздуху, уз потпуну слободу
кретања, ходање и трчање веома стимулативно делује на телесни развој.
7
Дипломски рад
Светлана Илијевић
прилику да свакодневно физички вежбају играјући се и тако челиче здравље и јачају
организам.
На почетку XX. века на инцијативу лекара и педагога отварају се прве “шумске
школе” у предграђу Берлина за децу нижих слојева, а чије је здравље угрожено. Учило
се непосредним радом и доживљавањем у природи, у пољским учионицама по
манхајском систему, посебно за обдарену децу а посебно за децу са сметњама у развоју.
Широм Европе и света отваране су сличне школе. У САД, око 1934. год., било је
преко 5000 оваквих школа. Колики значај је придаван овом проблему види се из
података да је у Паризу 1923. год. одржан први међународни конгрес са циљем даљег
унапређивања ових школа.
Покрет школа у природи имао је одјека и у нашој земљи. Прву школу оваквог
типа у Србији отворио је наставник мушке учитељске школе у Јагодини, 1908. год.
Сретен М. Аџић.
Циљ је био превентивног карактера тј. да се спрече лоши утицаји
зиданих учионица.
Нешто касније, после завршетка Другог светског рата оснивају се установе за
организован одмор и опоравак деце. Почетком 60 – их година XX. века осетила се већа
потреба за заштитом дечјег здравља. Да би се ублажиле последице живота у урбаним
срединама решење се налази у повременом боравку ученика у природи, ради опоравка
и рекреације. Како време годишњих одмора није било довољно, јавила се потреба о
боравку деце у природној средини и током наставне године, уз реализацију обавезних
програмских садржаја и васпитно образовних задатака. У току трајања редовног
наставног рада реализују се програми такозване рекреативне наставе, најпре у
објектима дечијих летовалишта и опоравилишта, на мору и планини, а касније и у
наменски грађеним објектима.
По својој организацији и структури, школе у природи се међусобно разликују
како због концепције која им је дата од стране оснивача тако и због услова које
обезбеђује и програмских садржаја чију реализацију омогућава. Иако се у организацији
школе у природи јављају повремено финансијски проблеми, искуства која деца стичу
су изузетно значајна.
2.2. Појам „школа у природи“
У прошлости се овај вид васпитно образовног рада јављао под различитим
називима: „Школа у слободној природи“, „Шумска школа“, „Пољска учионица“,
„Сунчана школа“, итд. Данас се такође јавља низ назива: „Настава у природи“, „Школа
у природи“, „Рекреативна настава“. Назив рекреативна настава није адекватан јер не
изражава суштину и не обухвата све видове педагошког рада. Под појмом рекреативна
настава подразумева се „планско, перманентно, систематско организовање и
