Stvarno pravo

Stvarno pravo u objektivnom smislu je skup opštih pravnih normi, koje regulišu subjektivna prava. Stvarno pravo u subjektivnom smislu je subjektivno pravo koje je sa jedne strane apsolutno i deluje prema svima, a s druge strane za svoj neposredni objekt ima stvar.
Suština subjektivnog stvarnog prava je u neposrednoj pravnoj vlasti na određenoj stvari, nameće svim trećim licima određeno ponašanje, i ono se uvek sastoji u neučinjenu, u pasivnosti u odnosu na datu stvar.
Kod prava ove vrste izvršenje obaveze od strane pasivnih subjekata, ne znači i vršenje prava od strane aktivnog subjekta, već tek stvaranje uslova za vršenje tog prava.
Npr. To što niko osim mene ne sme da upotrebljava, niti upotrebljava moj automobil, ne znači da ga samim tim upotrebljavam ja.
U stvarnom pravu važi numerus clausus: vrste stvarnih prava i njihova sadržina određene su inperativnim propisima i stranke ne mogu ugovorom ustanovljavati nove tipove stvarnih prava.