Туристичка валоризација Јошаничке Бање
Увод
Туризам је привредна грана, коју карактеришу директни и индиректни утицаји на
бројне привредне и непривредне делатности државе, те због тога и долази до потешкоћа
приликом утврђивања његовог стварног доприноса укупном привредном, економском и
друштвеном развоју. Поменути сегменти генераторске снаге туризма допринели су да ова
делатност добије примарно место у развоју целокупног система државе, те се сви напори
улажу да Србија заједно са свим својим регијама поврати претходно стечене позиције на
туристичком тржишту, те да се искористе све вредности у правцу унапређења и
усклађивања туристичке понуде савременим захтевима тражње, те јачању њене
конкурентске позиције на домаћем и иностраном туристичком тржишту.
Туристичка кретања представљају саставни део савремене цивилизације, а по својој
природи и могућностима развоја објективно постају важан фактор укупног економског
развоја Србије. Може се такође истаћи да је туризам агенс оживљавања многих
привредних и непривредних делатности, те развоја недовољно развијених подручја и
стимулације запошљавања и посебно значајан фактор у даљем развоју економских односа
са иностранством.
Туризам је одувек био и остаће један од сектора привреде где се Србија
најдиректније суочава са светом у економском, политичком, друштвеном и културном
погледу, те је самим тим туризам и допринео афирмацији наведених система.
Перманентно омасовљавање туристичког промета чини један од основних печата
савремене цивилизације, док туристичка кретања постају саставни део свакодневног
живота великог дела популације.
Упркос израженим заостацима у развоју туризма Србије у периоду деведесетих
година ХХ века, најновији подаци указују на оријентацију државе на развој туризма, али
не само из интереса потреба повећања девизних прихода, него и због других привредних
учинака туризма.
Јошаничка Бања се налази на обронцима Копаоника (24 km), у долини реке
Јошанице и њене притоке Самоковке. Лежи на надморској висини од 550 m и има
карактеристике климатског лечилишта.
Туристичка валоризација Јошаничке Бање
I Положај као туристичка вредност
Туристичко - географски положај места представља битну компоненту туристичке
валоризације. Ова сложена категорија обухвата: географски, туристички и саобраћајни
положај.
1.1. Географски положај
Јошаничка Бања (20°45’21’’ источне географске дужине и 43°23’25’’ северне
географске ширине) налази се на северном и северо-источном делу подгорине Копаоника.
Заузима површину од 360 ha и настала је у долини реке Јошанице и њене притоке,
Самоковске реке. Налази се на
надморској висини од 555 m и
има све карактеристике
планинске бање (Дукић Д.,
1980). Припада Рашкој општини
у којој је са запада окружује
насеље Баљевац и град Рашка, а
са југозапада општина и град
Лепосавић. Падине планине
Жељин (1.785 m) представљају
њену северну границу, док са
јужне и југоисточне стране
границу чини Вележ (700 m),
Паљешко брдо (934 m),
Кокоровац (1.015 m) и већи број
висова надморске висине до
1.000 m.
1
Карта 1.
Географски положај Јошаничке Бање
1
Бојовић, Г. (2012) Копаоник и бање у подгорини. Српско географско друштво. Београд, стр. 23.
Туристичка валоризација Јошаничке Бање
1.2. Туристички положај
Јошаничка Бања смештена је у јединственом природном окружењу. За све
љубитеље природе ово је рај на земљи. Главна туристичка атракција овог краја је свакако
планина Копаоник. Овде посетиоци могу да уживају у великом броју активности, а такође
могу да се опусте у неком од бројних кафића, ресторана и ноћних клубова. У Јошаничкој
Бањи неизоставни су парк вреле воде и Аква парк, смештен на самом улазу у Национални
парк. Гости могу да се опусте у базену или ђакузију, или да уживају у кафе бару. У
близини Бање налазе се и бројни културно – историјски споменици. Ту су утврђења
Брвеник и Маглич, као и средњевековни манастири Градац, Студеница, Жича, Сопоћани и
Ђурђеви Ступови. Такође, недалеко од Јошаничке Бање налазе се Матарушка и
Богутовачка Бања.
Карта 2.
Туристичка карта Копаоника и Бања у окружењу (Извор: Бање Србије, компанија „Новости“,
Београд, 2009.)
Туристичка валоризација Јошаничке Бање
Карта 3.
Саобраћајно – туристичка карта Копаоника и околине. (Извор: Србија саобраћајно-туристичка
карта, компанија „Новости“, Београд, 2006.
Јошаничка Бања има добар саобраћајни положај који је утицао на добру повезаност
са околним насељима, нарочито истичући њену транзитну функцију. Један од
најважнијих и свакако најстарији правац овог дела Србије, је Ибарска магистрала,
која се преко Биљановца спојила са Јошаничком Бањом, модерном саобраћајницом,
која је изграђена 20-тих година XX века, дужине 10 km. Од огромног туристичког
значаја је и путни правац Јошаничка Бања – Копаоник, у дужини од 24 km, који модерном
саобраћајницом изграђеном (асфалтираном) 1975. године, долином Самоковке и падина
Једовника (Кукавица 1.726 m) спаја туристички центар Копаоника са Јошаничком Бањом.
Путни правац, који се пружа узводно од реке Јошанице њеном котлином, води до Плоча
(16 km) и до Александровца (41 km). Пут је у потпуности модернизован и добро одржаван
у зимском периоду за време снежних падавина, с обзиром да пролази преко Плочке
планине.
