Uloga forenzičkog računovodstva i revizije u borbi protiv privrednog kriminala

1.    REZIME
Ovog časa na desetine hiljada računovođa i šefova računovodstava u skoro 400.000 pravnih lica – preduzeća (velikih, srednjih, malih) i preduzetnika sklapa lanjske poslovne knjige i priprema godišnje izveštaje o svom finansijskom poslovanju. To je, tvrdi dr Pero Škobić, generalni sekretar Saveza računovođa i revizora Srbije i član Međunarodne i Evropske federacije računovođa, oduvek bio izuzetno veliki i odgovoran posao za celu tu struku, ali i društvo kome je, do pre 15-ak godina, bilo veoma stalo da sazna s kakvim je rezultatima poslovala privreda. Danas je situacija ovakva: „Piši i popunjavaj onako kako ti gazda kaže”. Danas završne račune, koje APR-u treba da preda do 28. februara, može da radi svako. Uopšte ne mora da bude školovani računovođa niti da za to ima profesionalno zvanje i znanje i da ima bilo kakav dokaz o tome. Pošto im ne treba struka i nauka ti ljudi su oslobođeni i od bilo kakve odgovornosti za ono što u formulare upišu i na kraju se i ne potpišu. I što bi za sve to bili odgovorni kada te finansijske izveštaje niko ne kontroliše. Iako je taj posao regulisan na osnovu Zakona o računovodstvu i u njemu postoje neke norme, pa i sankcije, jer je, ipak, reč o ozbiljnom poslu. Škobić ističe: „A ko je u Srbiji odgovarao zbog netačnih finansijskih izveštaja? Ko? Niko. I neće” i dodaje da „mi Međunarodne računovodstvene standarde, koje smo uzeli kao svoje, primenjujemo na svoj, balkanski način”. Zato nam se, upozorava, i dešavaju lomovi u bankama, visoki gubici u javnim i državnim preduzećima, ogromna poreska i međusobna dugovanja. Ogrezli smo u bezakonju i svakojakoj finansijskoj nedisciplini.„Čudimo se što niko ne veruje našim finansijskim i izveštajima revizora. Čemu čuđenje? Nama zakone i prateće propise, pogotovo pravilnike za njihovu primenu, pišu i pripremaju ljudi koji nikada nisu sastavili nijedan završni račun. Struka se već deceniju i po ništa ne pita. Caruju interesi malih grupa ljudi i veoma uticajnih konsultantskih kuća kojima idu u račun što komplikovanija pravila, jer ona iziskuju dodatna tumačenja i troškove”, koji po Međunarodnim standardima edukuje profesionalne računovođe koji se priznaju u svetu i u našoj privredi, ali ih osporavaju činovnici Ministarstva finansija.

 
1.    UVOD
Svesni da ne mogu u celosti sprečiiti kriminalne radnje računovodstvene prirode, eksperti računovodstvene profesije smatraju neophodnim da se sve nastale računovodstvene prevare otkrivaju, istraže i sankcionišu, što je uslovilo pojavu nove profesije u račuunovodstvu – forenzički računovodstveni istražitelj. Primami zadatak uprave, interne revizije, internog revizora, forenzičkih računovođa, kao i regulatornih i nadzornih tela koji treba da stvore adekvatan normativan okvir i obezbede njegovu striktnu primenu, predstavlja sprečavanje, otkrivanje i istraživanje računovodstvenih prevara.
Skoro u svim velikim, srednjim i malim preduzećima odvija se ili priprema neka prevara, a od njih nisu bile pošteđene ni neprofitne organizacije. Prema istraživanjima Udruženja ovlašćenih istražitelja kriminalnih radnji (eng. Association of Certified Fraud Examiners – ACFE), objavljeno je da je u ekonomiji SAD u period od 1996. do 2004. godine nivo kriminalnih radnji iznosio približno 6% godišnjeg proizvoda privrede SAD-a. Proces otkrivanja, sprečavanja i korigovanja aktivnosti izvršenih u kriminalne svrhe predstavlja revizija kriminalnih radnji. Revizori koji se bave istraživanjem prevara moraju biti u stanju da na razuman na in spreče ove prevare čije je sprečavanje realno moguće.
Nakon što su dokazi ili sumnje vezane za prevaru izbili na površinu usled optužbe, žalbe ili otkrivanja pozivaju se računovođe – forenzičari, koji moraju biti iskusni, obučeni i obrazovani za različite procene istraživanja prevare; za efikasno obavljanje intervjua sa ljudima; za pripremu izveštaja za sud, za veštačenje na sudu i za funkcionisanje pravnog sistema. Uostalom, forenzičko računovodstvo i podrazumeva sveobuhvatno istraživanje kriminalnih radnji, a značaj mu je porastao nakon što su investitori zbog velikih finansijskih prevara izgubili enormno visoke sume novca.Pođe li se od činjenice daje primami cilj prevencija prevara, neophodno je maksimalno u vrstiti prvu liniju odbrane od računovodstvenih prevara, tj. korporativno upravljanje, sistem internih kontrola, internu reviziju i odbor za reviziju.
U prvom poglavlju ćemo sebaviti privrednim kriminalom, kao ključnim problem današnjice, gde ćemo objasniti evoluciju, osnovne pojmove i podelu i dati osvrt na dešavanja na polju kriminala u Evropskoj uniji.
Danas su međunarodno, finansijsko i poslovno okruženje suočeni sa opasno naraslim obimom pojava prevara (računovodstvenih, finansijskih, kompanijskih i si.), koje ugrožavaju dugoročnu ekonomsku stabilnost svetske privrede i predstavljaju limitiraju i faktor daljeg harmoničnog privrednog razvoja, pogotovu napore za smanjenje narasle nezaposlenosti, koja sve više izaziva socijalne tenzije, političke sukobe i dovodi do opšte nestabilnosti naročito u zemljama u tranziciji. Iz tih razloga, u drugom poglavlju ćemo obrazložiti kriminalne radnje u računovodstvu i to strategije i oblike, izloženost riziku kao i uzroke i posledice netačnih finansijskih izveštaja nastalih usled grešaka i prevara.
U trećem, poslednjem poglavlju, obrazložićemo opravdanost potrebe uvođenja forenzičkog računovodstva i detaljnije objasniti prvu i drugu liniju odbrane od kriminalnih radnji i prevara u računovodstvu. Nakon toga, analiziraćemo ulogu računovođa, revizora i revizije uopšte u otkrivanju prevara, obmana i nepravilnosti, kao i borbi protiv korupcije i kriminala.
U ovom radu ćemo posebno analizirali pojam „due diligence“ kao područje profesionalne aktivnosti koja predstavlja realnu šansu certifikovanim zanimanjima iz računovodstva i finansija, posebno u kontekstu tržišta kapitala i daljeg restrukturiranja naše privrede. Takođe, objasnićemo sedam osnovnih oblika manipulisanja računovodstvom, koji se označavaju kao “sedam smrtnih grehova u računovodstvu.