Uloga i značaj glavne medicinske sestreu radu savetovališta za šećernu bolest

Visoka medicinska škola strukovnih studija

,,Milutin Milanković’’

ULOGA I ZNAČAJ GLAVNE MEDICINSKE SESTRE U RADU 

SAVETOVALIŠTA ZA ŠEĆERNU BOLEST

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

ZDRAVSTVENA NEGA U PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI

Profesor:                                                                                                   Student:

Beograd, 2013.

Uloga i značaj glavne medicinske sestre u radu savetovališta za šećernu bolest 

2014

2

SADRŽAJ

1.UVOD............................................................................................................................................3

2.DIABETES MELLITUS............................................................................................................... 4

2.1.DIABETES MELLITUS TIP I...............................................................................................5

2.2.DIABETES MELLITUS TIP II............................................................................................. 6

3.DIJABETES I TRUDNOĆA.........................................................................................................8

4.EDUKACIJA DIJABETESNIH BOLESNIKA............................................................................9

4.1.Fizičke aktivnosti..................................................................................................................10

4.2. Ishrana.................................................................................................................................10

5.ZADACI VIŠE MEDICINSKE SESTRE U EDUKACIJI OBOLELIH OD ŠEĆERNE 

BOLESTI........................................................................................................................................12

5.1.Zadaci VMS kod akutnih komplikacija šećerne bolesti.......................................................12

5.1.1.Važni saveti za pacijente...............................................................................................13

5.2. Zadaci VMS kod hroničnih komplikacija šećerne bolesti...................................................14

5.2.1.Nega i kontrola stopala..................................................................................................14

5.2.2.Gubitak osećaja za bol...................................................................................................15

5.2.3.Otkrivanje i praćenje komplikacija na očima................................................................16

6.ZAKLJUČAK..............................................................................................................................17

LITERATURA............................................................................................................................... 18

1.UVOD

Uloga i značaj glavne medicinske sestre u radu savetovališta za šećernu bolest 

2014

4

2.DIABETES MELLITUS

Diabetes   mellitus   je   stanje   hronične   hiperglikemije   uzrokovane   delovanjem   genskih   i 

mnogobrojnih   faktora   sredine   koji   najčešće   deluju   zajednički.   Nastaje   usled   apsolutnog   ili 

relativnog nedostatka insulina, što dovodi do poremećaja u metabolizmu glikoze, masti i proteina. 

Dijabetes se manifestuje u vidu karakteristične kliničke slike, a u toku bolesti se progresivno 

razvijaju   mikroangiopatije   i   arterioskleroza.  Insulin   se   stvara   u   pankreasu   (gušterači),   žlezdi 

smeštenoj u gornjem delu trbuha. Ova žlezda ima dvojaku funkciju: egzokrinu (luči fermente za 

varenje hrane u crevima) i endokrinu (sintetizuje nekoliko hormona od kojih su najznačajniji 

insulin i glukagon)(1). Sinteza insulina se obavlja u posebnim ćelijama pankreasa, poznatim pod 

nazivom beta ćelije, koje su grupisane u tzv. Langerhansova ostrvca. Iz pankreasa se neprekidno 

luči po malo insulina (bazna sekrecija), a količina izlučenog insulina direktno zavisi od visine 

glikemije. Tako glikoza nastala razlaganjem hrane resorbuje se u digestivnom traktu, prelazi u 

krv,   gde   joj   raste   koncentracija   posle   obroka   (alimentarna   hiperglikemija).   Povećanje 

koncentracije glikoze u krvi je odgovarajuća draž za beta ćelije Langerhansovih ostrvaca da luče 

više insulina koji omogućava ulazak glikoze u ćelije. Glikoza se u ćelijama razlaže i koristi za 

stvaranje   energije   koja   je   potrebna   za   funkcionisanje   organizma,   a   u   ćelijama   jetre  i   mišića 

pretvara se u glikogen. Višak glikoze odlazi u masno tkivo i deponuje se kao rezerva masti 

organizma (2). Delovanjem insulina alimentarna hiperglikemija se vraća na normalne vrednosti u 

roku od tri do četiri sata. Međutim, ako nema dovoljno insulina koncentracija glikoze u krvi 

ostaje povećana i ćelije se »kupaju« u krvi prepunoj glikoze. Istovremeno u unutrašnjosti ćelija 

postoji nedostatak šećera pa ne može da se stvori energija za njihov opstanak. Kada glikoza u 

krvi pređe prag reapsorpcije u tubulima bubrega (180 mg procenata): 10 mmol/l ispoljava se 

glikozurija.  Ovi   poremećaji   prouzrokuju   određene   tegobe   bolesnika.   Istovremeno   se   stvaraju 

uslovi za: ubrzan patološki proces na nervima i ubrzan proces skleroze na krvnim sudovima 

očiju, bubrega, srca(1).

Revidirana klasifikacija Diabetes mellitus-a glasi(3):

I – Diabetes mellitus tip I                                          III – Ostali specifični tipovi dijabetesa

II – Diabetes mellitus tip II                                       IV – Gestacijski diabetes mellitus

Uloga i značaj glavne medicinske sestre u radu savetovališta za šećernu bolest 

2014

5

2.1.DIABETES MELLITUS TIP I

Diabetes mellitus tip I, insulin zavisna šećerna bolest, nastaje kada beta ćelije pankreasa prestanu 

da stvaraju insulin (apsolutni nedostatak insulina)(3).

Ne zna se pouzdano uzrok dijabetesa tip I. Lekari veruju da su za to odgovorni mnogobrojni 

faktori, koji deluju udruženo(5):

-

nasledna osnovna bolest (predispozicija)

-

virusi koji oštećuju pankreas (pankreatotropni virusi)

-

problemi u odbrambenom sistemu organizma, koji dovode do uništenja beta ćelija 

pankreasa

Oko 10% obolelih pripada dijabetesu tip I. Kod naslednog dijabetesa simptomi bolesti mogu da 

se jave odmah po rođenju, a veoma retko se pojavljuju posle tridesete godine(3). 

Šećerna   bolest   kao   posledica   virusnih   infekcija   (naročito   koksaki   »B«   virus)   javlja   se   usled 

oštećenja ostrvaca pankreasa a postaje manifestna tek pošto 90% beta ćelija bude uništeno(5). 

Simptomi dijabetesa tip I su

 (5):

-

izražena žeđ

-

pojačano mokrenje (poliurija sa nikturijom)

-

stanje iscrpljenosti

-

gubitak u telesnoj masi

-

veoma izražena glad

Dijabetes tip I po pravilu nastaje naglo i od samog početka zahteva lečenje insulinom. Najteža 

klinička slika nastaje kod male dece, što je dete starije, to su simptomi bolesti blaži i prognoza 

bolja.  Svaki   novootkriveni   bolesnik   sa   ovim   tipom   dijabetesa   zahteva   bolničko   lečenje, 

ispitivanje,   edukaciju   kao   i   kasnije   ambulantne   kontrole   kod   specijaliste   endokrinologa-

dijabetologa(3).