Upravno – Opšti deo – 1. Kolokvijum

Pojam – Pri određivanju pojma upravnog prava, neophodno je utvrditi osnovna obeležja koja čine njegovu sadržinu. Upravno pravo se može posmatrati kao:
1) Grana zakonodavstva – Upravno pravo, kao grana zakonodavstva, je pozitivno pravo koje predstavlja sistem pravnih propisa kojima se uređuju javna uprava i upravnopravni odnosi. U ovom smislu upravno pravo i upravnopravna grana su sinonimi.
2) Odgovarajuća pravna praksa – Upravnopravna praksa podrazumeva postupanje po upravnopravnim normama. Ona predsatvlja primenjivanje upravnopravne grane u društvenim odnosima.
3) Naučna disciplina – Nauka upravnog prava, tj. upravnopravna nauka, predstavlja sistem upravnopravnih pojmova i instituta. Ona, kao pozitivnopravna naučna disciplina, analizira, kritički objašnjava i sistematizuje norme upravnopravne grane, grupišući ih u odgovarajuće pravne ustanove.
4) Posebna nastavna disciplina – Upravno pravo je i posebna nastavna disciplina, odnosno poseban predmet pravnih studija. Program ove nastavne discipline prilagođen je opštem nastavnom planu i programu odgovarajućih visokoškolskih ustanova.
Predmet – Predmet upravnog prava kao grane zakonodavstva, predstavljaju javna uprava i upravnopravni odnosi.
Zadatak – Nauka upravnog prava ima zadatak da izvrši sistematizaciju pravnih normi koje obuhvata upravno pravo kao grana zakonodavstva, da protumači te norme, da izvrši potrebna uopštavanja i izvede opšta pravila, s ciljem da omogući bolje razumevanje i efikasniju primenu tih normi.
Ovaj zadatak je složen, s obzirom na mnogobrojnost pravnih normi koje čine predmet upravnog prava kao grane pravnog sistema.