VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENAĐŢMENT I POSLOVNE
KOMUNIKACIJE
SREMSKI KARLOVCI
SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA:
MARKETING ISTRAŽIVANJE
Tema:
ZADOVOLJSTVO ZAPOSLENIH U OPŠTINSKOJ UPRAVI VRBAS
Student:
Profesor:
Aleksandar Havrljenko
mr. Valerija Večei - Funda
252/11-1
4
1.
ZADOVOLJSTVO ZAPOSLENIH
1.1.
Pojam zadovoljstva zaposlenih
Najvaţnije meĎu svim stavovima zaposlenih jeste stav prema njihovom poslu. Taj stav se
naziva zadovoljstvo poslom. Zadovoljstvo zaposlenih predstavlja jedan od najznačajnijih
preduslova svake uspešne privredne aktivnosti. Istraţivanje, definicije, teorije i modeli o
zadovoljstvu zaposlenih je izuzetno velika, u skladu sa značajem ovog fenomena za trţišni uspeh
organizacija.
1
Zadovoljstvo poslom se definiše kao pozitivna emocionalna reakcija i stavovi pojedinca
prema svom poslu. Ono predstavlja kombinaciju unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Unutrašnji
podrazumevaju prirodu posla koju osoba obavlja, zadatke koji čine posao, profesionalni razvoj,
osećaj odgovornosti i dostignuća u poslu. Spoljašnji faktori podrazumevaju uslove rada, kao što
su plata, saradnici i rukovodioci. Unutrašnji faktori unapreĎuju satisfakciju, a spoljašnji
preveniraju nezadovoljstvo.
2
Zadovoljstvo poslom moţe se definisati kao kognitivna, afektivna i evaluativna reakcija
pojedinca na svoj posao. Kao drugi stavovi i zadovoljstvo poslom ima tri osnovne komponente:
kognitivna komponenta sadrţi ono što čovek veruje da zna o predmetu stava, evaluativna
komponenta odnosi se na to koiliko volimo ili ne volimo neku stvar (ili osobu), a bihejvioristička
kornponenta sadrţi odreĎenu predispoziciju da se deluje u odreĎenom smeru.
3
Uopšteno rečeno pod zadovoljstvom zaposlenih podrazumevamo subjektivnu ocenu
zadovoljstva koja proističe iz procene ličnog zadovoljstva različitim aspektima svoje pripadnosti
organizaciji.
4
Zadovoljstvo poslom predstavlja jednu od najviše istraţivanih tema u oblasti ljudskog
ponašanja u organizacijama. Razlog tome je svakako uvreţeno verovanje da je zadovoljan radnik
1
D. Vrban, magistarsko delo “Raziskovanje zadovoljstva zaposlenih na osnovni koncepta neizpolnjenih
pričakovanj”, Maribor, preuzeto sa:
http://www.dmslo.si/media/magistrska-zadovoljstvo-zaposlenih-dusan-
vrban.pdf
, 23.01.2014.
2
“Uporedna analiza zadovoljstva zaposlenih”, preuzeto sa:
http://www.studpol.rs/dokumenta/kvalitet/1.pdf
,
23.01.2014.
3
B. Ivana, B. Dragana, “Zadovoljstvo poslom”, Škola biznisa, preuzeto sa
http://www.vps.ns.ac.rs/SB/2008/4.20.pdf
, 23.01.2014.
4
mr Z. Tanasijevid, Zadovoljstvo zaposlenih, Festival kvaliteta, Kragujevac, 2006 god, preuzeto sa:
http://www.cqm.rs/fq2006/pdf/A/10%20-%20Tanasijevic%20Z%201.pdf
, 23.01.2014.
5
produktivan radnik te da se uspešnost organizacije ne moţe postići sa nezadovoljnim
zaposlenima.
Teorijska osnova zadovoljstva poslom predstavlja Lokova teorija vrednosti.
5
Prema toj
teoriji, zadovoljstvo poslom postoji u onoj meri u kojoj su ljudi zadovoljni ishodom samog posla.
Što pojedinac dobije više onog ishoda koji on ceni to će biti zadovoljniji. Dakle, na zadovoljstvo
ne utiče samo veličina nagrade već i koja se nagrada prima odnosno da li za uloţeni trud radnik
dobija one nagrade koje on ceni. Prema toj teoriji, radnici koji imaju malu platu ne moraju biti
nezadovoljni ako njima ta plata nije najvaţniji faktor zadovoljstva poslom. Ako su to na primer,
kreativni, mladi inţenjeri u razvoju moguće je da če biti zadovoljni poslom i pored male plate
ako imaju na tom poslu mogućnost kreativnog rada, usavršavanja, učenja i napredovanja jer je to
ono što oni cene na poslu. Da bi smo dakle, predvideli nečije zadovoljstvo poslom moramo uzeti
u obzir ne samo zadovoljstvo pojedinim aspektima posla kojim se pojedinac bavi već i njegova
očekivanja od tog posla. Na ukupno zadovoljstvo poslom utiče zapravo nesklad ili odstupanje
zadovoljstva od očekivanja u pogledu pojedinih aspekata posla a ne visina zadovoljstva tim
aspektima sama po sebi. Neko moţe biti nezadovoljan poslom iako ima visoku platu i zadovoljan
je visinom plate, ako on i nema visoka očekivanja u pogledu visine same plate već u pogledu
mogućnosti napredovanja u karijeri. Lokova teorija skreće paţnju na još jedan bitan fenomen.
Ljudi imaju sklonost da visinu zadovoljstva pojedinim aspektima posla vezuju za visinu nesklada
izmeĎu očekivanja i zadovoljstva. Naime, kod onih aspekata gde je nesklad očekivanja i
zadovoljstva veliki i apsolutna visina zadovoljstva ima tendenciju pada. Istraţivanja su pokazala
da su zaposleni bili najnezadovoljniji onim aspektima posla kod kojih je postojao najveći nesklad
i obratno.
1.2.
Faktori zadovoljstva poslom
Šta je to što utiče da zaposleni budu zadovoljni poslom koji obavljaju? Na zadovoljstvo
zaposlenih utiče čitav spektar raznovrsnih faktora koji su meĎusobno povezani. TakoĎe faktori
zadovoljstva variraju prema organizacijama, prema njihovom okruţenju, prema društvenom
sistemu.
6
5
Milisavljevid, M. (1996). Marketing, Beograd: Savremena administracija, preuzeto sa:
http://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdf
,
23.01.2014.
6
mr Z. Tanasijevid, Zadovoljstvo zaposlenih, Festival kvaliteta, Kragujevac, 2006 god, preuzeto sa:
http://www.cqm.rs/fq2006/pdf/A/10%20-%20Tanasijevic%20Z%201.pdf
, 23.01.2014.
7
su oni za njih lično neprijatni koliko zbog toga što ih oni ometaju da postignu
očekivane performanse.
13
-
Kolege na poslu. Socijalna atmosfera je bitan faktor zadovoljstva na poslu.
Zaposleni su zadovoljniji svojim poslom ukoliko rade sa kolegama sa kojima
imaju lično veoma dobre personalne odnose i ukoliko na poslu vlada prijatna
socijalna atmosfera. To se posebno odnosi na ljude koji nisu u većoj meri
zainteresovani za karijeru. U okviru ovog faktora jeste i odnos zaposlenih sa
neposrednim rukovodiocem (šefom).
14
-
Organizaciona struktura. Decentralizacija moţe biti izvor zadovoljstva zaposlenih
samo ako oni imaju pretpostavku i očekuju da moć treba da bude što je moguće
više ravnomerno rasporeĎena u organizaciji. To je meĎutim slučaj samo u
nacionalnim kulturama koje imaju nisku tzv. distancu moći. U kulturama sa
visokom distancom moći zaposleni i ne očekuju i ne preferiraju njihovo
uključivanje u odlučivanju te će decentralizacija verovatno ostati bez efekta
po njihovo zadovoljstvo. Zaposleni u našim preduzećima su zadovoljniji ukoliko
je organizaciona struktura jasna, poznata i stabilna. To se moţe dovesti u vezu sa
jednom drugom karakteristikom naše nacionalne kulture – izbegavanjem
neizvesnosti. Naši radnici ne vole promene, neizvesnost, nejasnoće te je logično
da od strukture očekuju da ih toga poštedi. Ukoliko je ona takva da to ostvaruje,
biće izvor zadovoljstva zaposlenih, ako ne – izvor nezadovoljstva.
15
Lični faktori zadovoljstva poslom su:
16
-
Sklad izmeĎu ličnih interesovanja i posla. Zadovoljniji poslom su oni radnici čiji
lični profil, znanja i sposobnosti koje poseduju bolje odgovaraju potrebama
radnog mesta na kome se nalaze. U tom slučaju radnik oseća da mu posao
omogućuje da izrazi svo svoje znanje i veštine, da iskaţe svoju ličnost i
sposobnosti te će biti zadovoljniji. Uticaj ovog faktora je i indirektan. Sklad
13
Milisavljevid, M. (1996). Marketing, Beograd: Savremena administracija, preuzeto sa:
http://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdf
,
23.01.2014.
14
Milisavljevid, M. (1996). Marketing, Beograd: Savremena administracija, preuzeto sa:
http://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdf
,
23.01.2014.
15
Milisavljevid, M. (1996). Marketing, Beograd: Savremena administracija, preuzeto sa:
http://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdf
,
23.01.2014.
16
Milisavljevid, M. (1996). Marketing, Beograd: Savremena administracija, preuzeto sa:
http://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdf
,
23.01.2014.
