INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
FAKULTET HUMANISTIČKIH NAUKA
ODSEK: POLITIČKE NAUKE
SMER: ŽURNALISTIKA
DIPLOMSKI RAD
Tema: Uticaj televizije na javno
mnjenje u Srbiji
MENTOR:
KANDIDAT:
Prof. dr Zoran Jevtović
Enis Ugljić
Novi Pazar,
januar 2008. god
.
“Realnost i istina bi izgledale onakve kakve jesu, a ne kao što izgledaju sada
u očima javnosti, kada ne bi postojali savremeni filteri u rukama moćnika –
mediji.”
(Enis Ugljić)
Uticaj televizije na javno mnjenje u Srbiji
2
Kako na globalnom nivou, isto tako i na nacionalnom nivou, televizija
igra veoma bitnu ulogu u kreiranju javnog mnenja, političkog, društvenog i
javnog života svakog pojedinca i grupe.
Televizija je u Srbiji bila jedan od najbitnijih faktora koji su uticali na
dešavanja i promene koje su se desile u prošlosti, poput održavanja i stabilnosti
SFRJ (Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije), njenog rušenja,
dolaska Slobodana Miloševića, održavanja njegove vlasti, pada njegovog
režima, kao i novog sistema vrednosti koji je nastao u Srbiji nakon 5. oktobra.
Uzevši sve ovo u obzir, televizija u Srbiji itekako koristi svoju moć i
uticaj na javno mnjenje, kreirajući ga shodno trenutnim regionalnim potrebama
i potrebama onih koji stoje na čelu tih medija.
Uticaj televizije na javno mnjenje u Srbiji
3
2. ISTORIJA TELEVIZIJE
“Kao i većina izuma, televizija je kombinacija tehnoloskih dostignuća, a
nikako delo jednog stvaralačkog genija. Istorija televizije počiva na radiju,
filmu, fotografiji, zracima katodnih cevi i elektronskim kamerama. Iako je veliki
deo tehnologije već izvesno vreme postojao, eksperimentalno TV emitovanje
započelo je tek dvadesetih godina XX veka. A tada, skoro istovremeno, došlo je
do prvih emitovanja u Mađarskoj, Sovjetskom Savezu, Sjedinjenim Američkim
Državama i Nemačkoj.
Redovno TV emitovanje počelo je 1936. u Britaniji, a 1939. u Americi. U
Britaniji je tokom Drugog svetskog rata emitovanje programa totalno
obustavljeno i tek po završetku rata stekli su se uslovi da se televizija kao medij
razvije, delimično zahvaljujući napretku vojne tehnologije i nauke.
Tokom pedesetih godina televizija je od filma preuzela primat kao
najpopularniji vid zabave za većinu stanoništva Evrope i Severne Amerike. Kao
fenomen, televizija je uporedo sa industrijalizacijom i porastom životnog
standarda doslovno preplavila čitav svet. Danas je gledanje televizije
najpopularnija zabava na svetu.”
1
1
Dejvid, M
. “Televizija”
, Klio, Beograd, 2000, str. 7.
Uticaj televizije na javno mnjenje u Srbiji
5
Ne može se mimoići činjenica o medijskom sukobu, kao i nevidljivom
ratu raznih interesnih grupa iza kulisa pre samog dobijanja frekvencija, kao ni
činjenica da je jedna od prvih privatnih televizija silom isključena iz etra.
Radilo se o „TVBK“, u to vreme. Razlog je u navodima RRA da kroz
neumerenu medijsku političku kampanju utiče na državne izbore i promoviše
njenog vlasnika Bogoljuba Karića, više nego što to novinarski kodeks, etika i
zakon dozvoljavaju.
Osim političkog, mediji na državnom nivou imaju ogroman uticaj i na
kulturu, sistem vrednosti i stil života njenog stanovništva, o čemu će biti više
reči u poglavlju „
Uticaj medija kroz zabavu
“. Međutim, nema sumnje da je
glavna svrha skoro svih medija komercijalna, odnosno sticanje kapitala i uticaj
na društvene tokove istovremeno.
„Javno mnjenje predstavlja skup mišljenja i stavova o određenom
društvenom problemu ili situaciji, dobijen javnim politikološkim –
komunikološkim procesom, uz aktivno učešće medija i građana u njegovom
kreiranju. Informacija može da služi obaveštavanju, kontrolisanju i
manipulisanju građana, zavisno od ciljeva onih koji je saopštavaju. Uz pomoć
medija, kritički stavovi se mogu provocirati, podsticati, relativizirati, menjati, a
individualna mnjenja usmeravati ka određenom problemu i njegovom rešenju.“
2
2
Jevtović Zoran, “Javno mnenje i politika”, Klio, Beograd, 2003, str. 26.
