Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru
Departman u Beogradu
Opšte pravo
Esej iz predmeta:
Sudska medicina
Tema: „Poremećaji ličnosti“
Profesor: Student:
Stefan Simon Sretković 2-
1735/10
Beograd, april 2012.
Sadržaj:
1.
Uvod........................................................................................................
..............3
1.1. Medicina i
pravo.....................................................................................3
1.2. Sudska
medicina.....................................................................................5
2. Ličnost.....................................
……….................................................................6
2.1. pojam ličnosti…….............................………………….....
…………....6
2.2. Teorije
ličnosti.........................................................................................7
3. Poremećaji
ličnosti...............................................................................................9
3.1. Klasifikacija poremećaja
ličnosti........................................................10
2
5 .
Literatura...............................................................................................
...........23
1. Uvod
1.1.
Medicina i pravo
Medicina i Pravo imaju dugu uporednu istoriju, čiji tokovi su kongruentni sa
usponom čovekovih institucija i dostignutih nivoa civilizacije i kulture. Istorija
medicine nije samo istorija velikih otkrića i dostignuća pojedinih ličnosti, već
dugotrajno proučavanje manifestacija, uzroka i posledica bolesti i povreda kao i
pronalaženje sredstava za uspešno sprečavanje i lečenje. U osnovi, to se može
definisati kao proces razumevanja same prirode i otkrivanja puteva preko kojih
se tim lekar–pacijent može uspešno boriti sa prirodnim fenomenima. Pravo, sa
druge strane, potiče iz ljudskog iskustva i ima za cilj održavanje mira i reda u
zajednici ljudi, a moderni pravni sistemi kao civilizacijsko dostignuće ističu i
zaštitu ljudskih prava, jednakosti ljudi kao i zaštitu planetarnih resursa putem
konvencija, povelja, deklaracija i drugih instrumenata međunarodnog prava.
Posmatrano na opštem planu, obe ove, na nauci zasnovane discipline, odlikuje
posvećenost čoveku kao kompleksnom biću, zaštitom zdravlja, odnosno prava
pojedinca, ali i zdravlja i prava zajednice. Na konkretnom planu delovanja u
postizanju globalnih ciljeva, između obe discipline postoje značajne razlike:
1.
Tim
lekar–pacijent
u borbi je sa prirodom, dok se u pravnom sistemu rešava
sukob između ličnosti, odnosno osobe ili osoba sa institucijama društva.
2.
Ovakve relacije proizilaze iz stava: ljudi (čovek) slede Medicinu, a Pravo vodi
ljude. Faktor dobrovoljnosti odlikuje relaciju
lekar–pacijent
, a u drugom slučaju,
ljudi (čovek) moraju slediti Pravo (princip obaveznosti).
3.
Na relaciji
uzrok–posledica
javlja se značajna razlika u samoj semantici.
Sličnost je to da se u obe discipline, u praksi koristi aktuelna a ne faktuelna
uzročnost (naročito ne uzročnost tumačena sa pozicija holističke filozofije).
Pravna nauka u praksi razmatranja uzročnoposledičnih veza (
proces kauzacije
)
4
više upotrebljava nematerijalne fenomene (rezultati različitih neuropsihičkih
stanja), koje medicinska nauka, kroz istraživanja, tek pokušava da objasni.
Kauzacija u pravnoj nauci startuje sa poentom: „da nije bilo takve aktivnosti
(optuženog), ne bi nastala neka konkretna povreda na oštećenom“ (
but-for
kauzacija anglo-saksonskih autora). Prenaglašena pojednostavljenost ovakve
logike nužno je dovela do primene složenijeg posmatranja lanca uzročno-
posledičnih veza u pravnoj teoriji i praksi, što je rezultovalo uvođenjem pojmova
teorija proksimiteta
i
teorija rizika.
Proksimativni uzrok referisan je kao
najvažniji i najbliži (u medicini bi bio nazvan osnovni) u lancu događaja koji su
proizveli utvrđenu posledicu – povredu ili smrt. Na neki način, u primeni ovog
principa „isecaju se“ najvažnije karike iz lanca uzročnosti, i ocenjuju kao
proksimativne u odnosu na posledicu, da bi se na kraju zaključilo da postoji
direktna uzročna
veza
. Očigledno je da se ovde radi o primeni
pseudomatematičke operacije, te se često dodaju, pa čak i matematički izvode,
pojmovi i formule iz teorije verovatnoće.
4.
Najveće razlike, kako u teorijskoj tako i u praktičnoj primeni, između Prava i
Medicine nastaju u samoj kvalifikaciji krivičnih dela (koja je isključivo oblast
Prava). Za lekara je teško švatljivo da medicinski klasifikovana i kvalifikovana
biološka posledica može imati sasvim različite pravne kvalifikative i samim tim
veoma različitu pravnu posledicu. Medicina igra izuzetno važnu ulogu koje ona
mora biti svesna. Za lekara je, načelno, svako oduzimanje ljudskog života od
strane druge osobe ubistvo. Naravno da u pravnoj materiji nije tako, što za
medicinsku nauku može delovati zbunjujuće. Osnovni pristup pravne nauke je da
„nema kazne bez krivice“, što za konkretan slučaj lišenja života od strane druge
osobe znači da će se razmatrati dva osnovna uslova. Prvi – svest o društvenoj
opasnosti delovanja počinioca mora biti formirana u njegovom umu
(mens rea).
Pravo ne kažnjava za zlomisao, već je neophodno da se nadoveže radnja opasnog
delovanja
(actus
reus).
Ovim se ni izbliza ne iscrpljuje moguća složenost pravne
kombinatorike. Na primer: ako je nasilna smrt posledica štetnog delovanja, ali
bez unapred formirane svesti o samom štetnom delovanju i njegovoj posledici
(
actus reus
bez
mens rea
)
,
pravo će kvalifikovati ovakvo delo kao nehat –
neglidženciju
. Dalje je moguća pravna kombinatorika koja nastaje u situacijama
kada se
mens rea
može smatrati proizvodom nezrelog ili
obolelog uma
, dakle,
nesposobnog da donosi zrele i racionalne odluke, što znači da nije sposoban da
švati posledicu koju delovanje proizvodi. Osim nezrelog i bolesnog uma kao
urođenih ili stečenih stanja, donošenje misaone odluke za delovanje može biti
5
i prava, pojavljuje se pod različitim imenima u zavisnosti od gledišta na funkciju i
ulogu ove discipline. U restriktivnom posmatranju, naziv Sudska medicina jeste
odgovarajući, dok u širem sagledavanju uloge i značaja, prednost se daje nazivu
Pravna medicina (
medicina legalis
)
,
koji je i najšire prihvaćen naziv u Evropi.
Često se pojavljuje i naziv Forenzična medicina (
medicina forensis
)
,
koji je postao
dominantan u anglo - saksonskom govornom području, a gde se uloga ove
discipline posmatra kao deo forenzičnih nauka u koji je sjedinjen niz struka koje
učestvuju u rešavanju različitih pravnih stvari. U našoj zemlji se ova disciplina
pojavljuje pod sva tri naziva.
Sudska medicina već dugo egzistira kao zasebna naučna disciplina koja raspolaže
proverenim znanjem koje se sticalo i praktično proveravalo kroz dugu istoriju
ove discipline. Sudska medicina otkriva dešavanja koja su se dogodila u prošlosti
a koja dovode do neželjenih posledica, sa ciljem da bi se sprečilo ponavaljnje istog
u budućnosti. Zato se slobodno može reći da ona predstavlja korak ispred
budućnosti koji će čovečanstvu omogućiti naučna saznanja i saznanja kakva do
danas nikada nije imalo, a koji mogu da promene tok odvijanja ljudskih života.
Sam pojam „sudska medicina“ govori o spoju dve nauke u jednoj, a to su
medicina i pravo. Sudska medicina predstavlja posebnu naučnu disciplinu koja
upućuje na međusobnu isprepletenost i međuzavisnost medicine i prava. S jedne
strane stoji medicina i medicinsko biološke nauke, koje saznaju i otkrivaju bitne
činjenice, koje se bave dijagnostikom različite vrste, kao i lečenjem pacijenata
putem različitih znanja i tehnoloških procesa. Na drugoj strani stoji pravo, koje
svojim propisima reguliše oblast u kojoj sudska medicina ima najveći domen, a to
je krivično-pravna oblast.
Dakle, mogli bismo reći da se sudska medicina bavi otkrivanjem medicinske
istine koja je neophodna za rešavanje zagonetki koje postavlja pravo. Ukoliko se
dublje upustimo u analizu pojma i predmeta sudska medicina, videćemo da se
ona bavi analizom izvršilaca krivičnih dela, analizom žrtava i predmeta kojim je
neko krivično delo izvršeno. Dakle, bavi se odnosom uzroka i posledice. Sudska
medicina prvenstveno analizira smrt, njene uzroke i mehanizme umiranja,
telesne povrede, mehanizme njihovog nanošenja i njihov sudsko medicinski
značaj u krivičnim postupcima; sudsko-medicinske aspekte ubistva i ostalih
krivičnih dela protiv telesnog integriteta; sudsko-medicinske aspekte seksualnih
delikata, kao i sudsko medicinske aspekte trudnoće i njenog prekida. Takođe se
ne sme zaobići ni sudsko-medicinski značaj saobraćajnih nesreća i povreda
nastalih u saobraćajnim udesima. Ono što je danas značajno za sudsku medicinu
7
