"Службени гласник РС", бр. 18/2005
На основу члана 83. тачка 3. Устава Републике Србије, доносим
У К А З
О ПРОГЛАШЕЊУ ПОРОДИЧНОГ ЗАКОНА
Проглашава се Породични закон, који је донела Народна скупштина Републике Србије, на
седници Првог ванредног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2005. години, 17.
фебруара 2005. године
ПР број 7
У Београду, 18. фебруара 2005. године
Председник Републике,
Борис Тадић
, с.р.
ПОРОДИЧНИ ЗАКОН
Први део
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Садржина закона
Члан 1.
Овим законом уређују се: брак и односи у браку, односи у ванбрачној заједници, односи
детета и родитеља, усвојење, хранитељство, старатељство, издржавање, имовински односи у
породици, заштита од насиља у породици, поступци у вези са породичним односима и лично
име.
Породица
Члан 2.
(1)
Породица ужива посебну заштиту државе.
(2)
Свако има право на поштовање свог породичног живота.
Брак
Члан 3.
(1)
Брак је законом уређена заједница живота жене и мушкарца.
(2)
Брак се може склопити само на основу слободног пристанка будућих супружника.
(3)
Супружници су равноправни.
1
Ванбрачна заједница
Члан 4.
(1)
Ванбрачна заједница је трајнија заједница живота жене и мушкарца, између којих нема
брачних сметњи (ванбрачни партнери).
(2)
Ванбрачни партнери имају права и дужности супружника под условима одређеним
овим законом.
Рађање, мајка и дете
Члан 5.
(1)
Жена слободно одлучује о рађању.
(2)
Мајка и дете уживају посебну заштиту државе.
Дете
Члан 6.
(1)
Свако је дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се
тичу детета.
(2)
Држава има обавезу да предузима све потребне мере за заштиту детета од
занемаривања, од физичког, сексуалног и емоционалног злостављања те од сваке врсте
експлоатације.
(3)
Држава има обавезу да поштује, штити и унапређује права детета.
(4)
Дете рођено ван брака има једнака права као дете рођено у браку.
(5)
Усвојено дете има једнака права према усвојитељима као дете према родитељима.
(6)
Држава је дужна да детету без родитељског старања обезбеди заштиту у породичној
средини увек када је то могуће.
Родитељи
Члан 7.
(1)
Родитељско право припада мајци и оцу заједно.
(2)
Родитељи су равноправни у вршењу родитељског права.
(3)
Забрањена је злоупотреба родитељског права.
(4)
Усвојитељи имају правни положај родитеља.
Издржавање
Члан 8.
(1)
Издржавање је право и дужност чланова породице одређених овим законом.
(2)
Одрицање од права на издржавање нема правног дејства.
Имовински односи
Члан 9.
Имовински односи у породици уређују се законом, а могу се уређивати и споразумно, у
складу са овим законом.
2
Други део
БРАК
И. СКЛАПАЊЕ БРАКА
Различитост полова, изјава воље и надлежност
Члан 15.
Брак склапају два лица различитог пола давањем изјава воље пред матичарем.
Заједница живота
Члан 16.
Брак се склапа ради остваривања заједнице живота супружника.
Сметње за склапање брака
Брачност
Члан 17.
Брак не може склопити лице које је већ у браку.
Неспособност за расуђивање
Члан 18.
Брак не може склопити лице које је неспособно за расуђивање.
Крвно сродство
Члан 19.
Брак не могу склопити крвни сродници у правој линији, а од сродника у побочној линији брак
не могу склопити: рођени брат и сестра, брат и сестра по оцу или мајци, стриц и синовица,
ујак и сестричина, тетка и братанац, тетка и сестрић, деца рођене браће и сестара, те деца
браће и сестара по оцу или мајци.
Адоптивно сродство
Члан 20.
Сродство засновано усвојењем (адоптивно сродство) представља сметњу за склапање брака
на исти начин као и крвно сродство.
Тазбинско сродство
Члан 21.
(1)
Брак не могу склопити тазбински сродници у првом степену праве линије: свекар и
снаха, зет и ташта, очух и пасторка те маћеха и пасторак.
(2)
Суд може, из оправданих разлога, дозволити склапање брака између тазбинских
сродника из става 1. овог члана.
4
Старатељство
Члан 22.
Брак не могу склопити старатељ и штићеник.
Малолетство
Члан 23.
(1)
Брак не може склопити лице које није навршило 18. годину живота.
(2)
Суд може, из оправданих разлога, дозволити склапање брака малолетном лицу које је
навршило 16. годину живота, а достигло је телесну и душевну зрелост потребну за вршење
права и дужности у браку.
Слобода воље
Члан 24.
Брак не може склопити лице чија воља није слободна.
ИИ. ДЕЈСТВА БРАКА
Заједница живота, поштовање и помагање
Члан 25.
Супружници су дужни да воде заједнички живот те да се узајамно поштују и помажу.
Избор рада и занимања
Члан 26.
Супружници су независни у избору рада и занимања.
Место становања и заједничко домаћинство
Члан 27.
Супружници споразумно одређују место становања и одлучују о вођењу заједничког
домаћинства.
Издржавање
Члан 28.
Супружници су дужни да се узајамно издржавају под условима одређеним овим законом.
Имовински односи
Члан 29.
(1)
Имовина супружника може бити заједничка и посебна имовина.
(2)
Супружници могу, под условима одређеним овим законом, своје имовинске односе
уредити брачним уговором.
5
Рушљивост брака
Малолетство
Члан 37.
(1)
Брак је рушљив ако га је склопило малолетно лице без дозволе суда.
(2)
Брак малолетника не мора се поништити ако се задовоље услови из члана 23. став 2.
овог закона.
Принуда
Члан 38.
(1)
Брак је рушљив ако је на његово склапање супружник пристао под принудом.
(2)
Принуда постоји када је други супружник или неко трећи силом или претњом изазвао
оправдан страх код супружника и када је он због тога пристао на склапање брака.
(3)
Страх се сматра оправданим када се из околности види да је угрожен живот, тело или
друго значајно добро једног или другог супружника односно трећег лица.
Заблуда
Члан 39.
(1)
Брак је рушљив када је на његово склапање супружник пристао у заблуди о личности
другог супружника или о некој његовој битној особини.
(2)
Заблуда о личности постоји када је супружник мислио да склапа брак са једним лицем,
а склопио је брак са другим лицем (заблуда о физичкој личности), односно када је склопио
брак са лицем са којим је желео, али то лице није оно за које се издавало (заблуда о грађанској
личности), а супружник који је у заблуди не би склопио брак да је за то знао.
(3)
Заблуда о некој битној особини постоји када се ради о таквој особини због које
супружник који је у заблуди не би склопио брак да је за њу знао.
Развод брака
Споразум о разводу
Члан 40.
(1)
Супружници имају право на развод брака ако закључе писмени споразум о разводу.
(2)
Споразум о разводу обавезно садржи и писмени споразум о вршењу родитељског
права и писмени споразум о деоби заједничке имовине.
(3)
Споразум о вршењу родитељског права може имати облик споразума о заједничком
вршењу родитељског права или споразума о самосталном вршењу родитељског права.
Развод по тужби
Члан 41.
Сваки супружник има право на развод брака ако су брачни односи озбиљно и трајно
поремећени или ако се објективно не може остваривати заједница живота супружника.
7
