FAKULTET POLITI^KIH NAUKA UNIVERZITETA U BEOGRADU
U N I V E R Z I T E T U B E O G R A D U
F A K U L T E T P O L I T I ^ K I H N A U K A
POJAM I DELATNOSTI ORGANIZOVANOG
KRIMINALITETA
- SPECIJALISTI^KI RAD -
MENTOR
prof. dr. Dragan Simeunovi}
KANDIDAT
Slobodan Plazini}
B E O G R A D- 2004. -
1
FAKULTET POLITI^KIH NAUKA UNIVERZITETA U BEOGRADU
Rezultati brojnih teorijskih istra`ivawa ukazuju nam na
osnovni problem koji se javqa u definisawu pojma organizovanog
kriminaliteta, s obzirom na to da neki autori smatraju da svi
oblici grupnog kriminalnog delovawa ne predstavqaju i
organizovani kriminalitet. Pobornici ovog mi{qewa isti~u da je
za postojawe organizovanog kriminaliteta, pored elemenata koji
karakteri{u organizovano kriminalno delovawe, nu`an jo{ jedan
element - veza kriminalne organizacije sa dr`avom i wenim
organima.
Analizom sadr`aja kriminolo{ke i krivi~nopravne nau~ne i
stru~ne literature koja je bila dostupna, mo`e se zakqu~iti da ne
postoje identi~ni stavovi me|u autorima o nu`nosti postojawa veze
kriminalne organizacije sa dr`avom i wenim autorima, kao bitnog
elementa organizovanog kriminaliteta, mada ve}ina autora smatra
da organizovani kriminalitet ukqu~uje vezanost za delovawe u
okviru javnih institucija i povezanost sa organima vlasti.
1.1.2. Pojam organizovanog kriminaliteta u stranoj
literaturi
Fenomenom i pojmom organizovanog kriminaliteta bavi se
veliki broj stranih autora, pri ~emu ve}ina wih smatra da
organizovani kriminalitet ukqu~uje vezanost za delovawe u okviru
javnih institucija i povezanost sa organima vlasti.
M.A. Eliot smatra da organizovani kriminalitet u svom
sadr`aju, pored organizovanosti, planirawa, podele zadataka,
discipline i odgovornosti unutar kriminalne organizacije ~iji je
ciq ostvarivawe dobiti i profita, obuhvata i odre|enu vezu sa
dr`avom i pojedinim wenim organima, u vidu saradwe organa koji
primewuju zakon sa onima koji ga ne po{tuju i `ele da ga izigraju
1)
.
Tako|e, ovaj autor smatra da je organizovani prestup smi{qen
dru{tveni poreme}aj u kome grupa koja ima ovla{}ewe da primeni
zakon, sara|uje u ga`ewu zakona. U vezi s tim, ovaj autor navodi da se
pod organizovanim prestupom u stvari "podrazumeva uzajamni
1)
Eliot, M. A.:
Kriminal u modernom dru{tvu-prevod, "Svjetlost"-Sarajevo, 1962, prevod,
str. 114
4
FAKULTET POLITI^KIH NAUKA UNIVERZITETA U BEOGRADU
dogovor profesionalnih prestupnika da se na razli~ite na~ine
poma`u. Pri tome, posebno se misli na pre}utne sporazume koji se
zakqu~uju izme|u profesionalnih prestupnika i drugih slu`benika
koji se staraju o primeni zakona, a da bi se ovi prvi za{titili od
hap{ewa i ka`wavawa".
O. Boettcher nagla{ava da se organizovani kriminalitet
odlikuje ure|enim zajedni~kim delovawem vi{e lica (koja te`e da
ovo bude trajno) sa ciqem da se ostvare direktno ili indirektno
poslovno pokriveni profiti ili pak uticaj u oblasti javnog `ivota
tako {to }e pribaviti i nuditi zakonom zabrawene ili
kontrolisane proizvode i usluge, preuzimati, odnosno kontrolisati
legalna preduze}a, vr{iti krivi~na dela (radi oboga}ivawa),
te`e}i da ilegalnim metodama ostvare stvarne monopole
2)
.
@eqko Sa~i} navodi da organizovani kriminalitet obuhvata
pripremana, podelom posla, planski i profesionalno izvr{ena
te`a krivi~na dela, koja mogu po~initi najmawe tri me|usobno
povezana u~inioca udru`ena u kriminalno udru`ewe, ~ija je svrha
sticawe i pove}awe finansijske dobiti i dru{tvene mo}i, trajnim,
tajnim i zajedni~kim delovawem ~lanova, bez po{tovawa
me|unarodnih granica, uz primenu nasiqa, zastra{ivawa ili
korupcije za osigurawe svog ilegalnog opstanka, odnosno razvoja
kriminalne delatnosti
3)
.
Dakle, iako ne postoje identi~ni stavovi stranih autora o
nu`nosti postojawa veze kriminalne organizacije sa dr`avom i
wenim organima, ipak ve}ina wih smatra da organizovani
kriminalitet ukqu~uje vezanost za delovawe u okviru javnih
institucija i povezanost sa organima vlasti.
1.1.3. Pojam organizovanog kriminaliteta u doma}oj
literaturi
Shvatawa doma}ih eminentnih krivi~ara, kriminologa i
kriminalista, bez obzira na to da li su izneta neposredno ili na
osnovu analiza i prihvatawa shvatawa pojedinih stranih autora,
2)
Vidi: Dragana Petrovi}, Organizovawe zlo~ina~kih udru`ewa, Srpsko udru`ewe za
krivi~no pravo, Beograd, 1996. str. 31-32
3)
Sa~i}, @.: Organizovani kriminalitet u Hrvatskoj, MUP R Hrvatske, 1997, str. 10
5
FAKULTET POLITI^KIH NAUKA UNIVERZITETA U BEOGRADU
uspela da uspostavi odre|ene veze sa dr`avom i wenim organima.
Upravo uspostavqena kriminalna veza sa dr`avom i wenim organima
daje posebno kvalitetan sadr`aj takvoj kriminalnoj organizaciji, jer
takva veza organizovanom kriminalitetu omogu}ava boqu za{titu
ilegalne i vr{ewe legalne delatnosti, odre|ene koncesije,
ostvarivawe zna~ajnog profita, {to stvara uslove da pojedini
wegovi {efovi ispoqe interesovawe i nastoje da u|u u neke
strukture politi~ke vlasti
5)
.
Vladimir Vodineli} dovodi u vezu organizovani kriminalitet
sa pojedinim dr`avnim organima, privrednim i finansijskim
strukturama ve}eg zna~aja i ja~eg uticaja u poslovnom svetu
6)
.
Dobrivoje Radovanovi} smatra da organizovani kriminalitet
mora biti u sprezi sa dr`avom i da wega nema bez saradwe sa
vlastima, nezavisno od toga koja partija je na vlasti i koji re`im je
u pitawu. Od sposobnosti organizovanog kriminaliteta zavisi
koliko }e dospeti u vrh vlasti i koje }e strukture osvojiti, no po
pravilu se ra~una na policiju, sudstvo, ali i na parlament, da bi se
moglo uticati na bitne zakqu~ke, dono{ewe zakona i va`ne
privredne odluke
7)
.
Zorica Mr{evi} isti~e da organizovani kriminalitet
predstavqa posebnu vrstu poslovnog preduze}a koje ima korene u
politi~ko-ekonomskim uslovima dru{tva i koje u domenu kriminala
unosi faktore liderstva, grupne discipline, poslu{nosti, saradwe
i planirawa, radi ostvarivawa profita, {to je jedan od uslova
efikasnosti u politi~kom, ekonomskom i uop{te dru{tvenom
`ivotu. Tako|e, navodi da organizovani kriminalitet ne mo`e da
nastavi svoje aktivnosti bez makar i pasivnog dopu{tawa svojih
operacija od strane organa pravne prisile
8)
.
Milo Bo{kovi} pod pojmom organizovanog kriminaliteta
podrazumeva vrstu delinkvencije i tipologiju kriminalnih pojava
5)
Bo{kovi} Mi}o: Organizovani kriminalitet, Policijska akademija, Beograd, 1998,
str. 7-8
6)
Vodineli}, V.: Kriminalitet sa mre`nom strukturom i organizovani kriminalitet
profita, Bezbednost MUP R Srbije, Beograd, broj 1/1998.
7)
Radovanovi} D.: Kriminalce {titi dr`ava, ~lanak objavqen u Ve~erwim novostima,
Beograd, 25.10.1993., str. 6
8)
Mr{evi}, Z.: Organizovani kriminal, Aktuelni problemi suzbijawa kriminaliteta,
Institut za kriminolo{ka i sociolo{ka istra`ivawa, Beograd, 1993, str. 87-88, 93-96
7
