Kruška, kruškina buva i profit

KRUŠKA,

KRUŠKINA BUVA

I PROFIT

Dr Marko INJAC

Ako ţeliš nešto da nauĉiš iz proizvodnje, pitaj MUĈENOG

Ako ţeliš nešto više da nauĉiš, pitaj UĈENOG

A ako ţeliš još nešto više da nauĉiš, pitaj MUĈENOG I UĈENOG

Not to be symple good , be good in something

( Ne treba biti jednostavno Dobar, treba biti Dobar u neĉemu )

Knjiga je posvećena unuku Sebastijanu INJCU koji ţivi u SAD, kao priznanje

što se potrudio da nauĉi jezik predaka.

A. FIZIOLOŠKE BOLESTI KRUŠKE

Brojnost kruškine buve zavisi od fiziologije biljke domaćina. Zbog uzajamne

povezanosti kruškine buve i fiziologije odnosno zdravstvenog stanja domaćina

iznećemo neke informacije koje treba imati u vidu u proizvodnji kruške.

SIMPTOMI POREMEĆAJA U ISHRANI KRUŠKE

Kruška ima relativno dubok koren koji je obiĉno sposoban da obezbedi

hraniva ako su raspoloţiva u zemljištu ĉak i u niskim koliĉinama. Postoje

velike razlike između sejanaca i podloga razliĉite bujnosti.

Procena potreba godišnjih zahteva kruške, obavlja se na osnovu analiza zemljišta,
listova i plodova. Kruška godišnje iznosi hraniva iz zemljišta u koliĉini:

10,1

kg/ha

azota;

1,6

kg/ha fosfora;

18,7

kg/ha kalijuma;

1,9

kg/ha kalcijuma i

1,8

kg/ha

magnezijuma, koje bi trebalo nadoknaditi svake godine u zavisnosti od sorte,

podloge i starosti. Za normalan rast, godišnji zahtevi kruške su:

kg/ha azota,

1,3

kg/ha fosfora,

21,3

kg/ha kalijuma,

34,5

kg/ha kalcijuma i

7,2

kg/ha magnezijuma.

Koliĉine hraniva kruške određuju se na osnovu analiza potreba biljaka ali i

poznavanja kako hraniva utiĉu na pojavu najznaĉajnijih štetnih organizama. Tako

kruškina buva i bakteriozna plamenjaĉa

su favorizovane većom bujnosti

kruške, na koju najviše utiĉe azot.

S druge strane, kruška sliĉno jabuci, ima zahteve za odgovarajućim uravnoteţenim

rastom, radi optimalnog kvaliteta i prinosa plodova. Ravnoteţu u hranivima moţe
da poremeti više faktora. Jedan od njih je na primer znaĉajnija pojava kalifornijske

štitaste vaši koja remeti fiziologiju kruške, smanjuje prinos, dolazi do odvajanja

kore od stabla što moţe dovesti do sušenja.

U većini literaturnih podataka Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava, naglašava se

specifiĉnost i osetljivost kruške u ishrani, pa se preporuĉuje izbegavanje primene

hraniva kada su manji nedostaci ĉak i u sluĉaju stvarne potrebe. Koncentrati se ne

preporuĉuju.

Ako se

koriste folijarna hraniva, treba ih koristiti u minimalnim

koliĉinama.

NEDOSTATAK ILI SUVIŠAK HRANIVA

U sluĉaju nedostatka hraniva, kruška reaguje simptomima karakteristiĉnim za

pojedina hraniva, dok suvišak hraniva nema tako karakteristiĉne simptome koji bi

ukazivali na uzrok. Raspoloţivost hraniva zavisi i od pH vrednosti zemljišta. Za

gajenje kruške, najpovoljnije pH vrednosti zemljišta su 5,6-6,5 ili da sadrţaj
aktivnog kreĉa bude do 4%. Blago kisela pH vrednost zemljišta je najpovoljnija jer

kruška najlakše usvaja osnovne elemente: N, P, K, Ca i Mg ali i metale. Kod nas,

Centralna Srbija ima obiĉno ove pH vrednosti ali i kiselije. U Vojvodini, ravniĉarski

deo, uglavnom je blizu neutralne pH vrednosti ili u nekim reonima do

8,5

. Kruška

kod alkalnih zemljišta slabo raste, jer potrebni elementi nisu na raspolaganju. Teţe

se usvajaju hraniva tipa metala kao što su gvoţđe, mangan i cink odnosno radi se o

nepokretnim elementima u biljci ĉiji nedostatak se po pravilu javlja na vršnom

lišću.

NEDOSTATAK AZOTA

Azot utiĉe na vegetativni porast, na cvetanje, formiranje pupoljaka i na

karakteristike oblika plodova.

Azot je pokretan

i u sluĉaju nedostatka, vršni listovi

povlaĉe azot iz starijih pa se

simptomi nedostatka pojavljuju redovno na

donjem lišću

. Nedostatak azota je redak kod jabuĉastog voća.

Nedostatak azota smanjuje vršni porast i veliĉinu lista. Boja lišća je od bledo zelene

do bronzaste, sliĉna boji lišća u jesen kada se hraniva povlaĉe. Na starijim listovima
mladara ili grana javlja se ţutilo i hloroza što moţe dovesti do opadanja lišća. Novi

mladari su po pravilu tanji, svetlo braon a kora moţe biti i crvenkasta. Manje se

formira plodova i njihovo

opadanje je intezivnije.

Nedostatak azota, u krušiku visoke rodnosti, otklanja se dodavanjem đubriva na

bazi azota ili kod akutnog nedostatka primenom folijarnih hraniva sa

uravnoteţenim sadraţajem azota (8:8:8). Folijarna hraniva ili zemljišna đubriva sa

većim sadrţajem azota se izbegavaju. Amerikanci preporuĉuju korišćenje urea
đubriva ali u minimalnim koliĉinama. Primena ureje sa pesticidima smanjuje

njihovu efikasnost. Ali, primena ureje sa preparatima na bazi regulatora rasta

(

Regalis

, na primer koji je registrovan za primenu na jabuci ali ne i na krušci) moţe

povećati njihovu absorpciju.
Pragovi, za azot kod kruške, prema analizi lista su:

% suve materije nedostatak:

1,8;

srednjisadrţaj:

2,1 – 2,5

(

Orts, Giraud,

2006

)

Otklanjanje nedostatka kalijuma kod kruške se obiĉno obavlja u vreme intezivnijeg
porasta plodova jer tada se K povlaĉi iz donjeg lista u plodove. Nedostatak

kalijuma se moţe pokazati na peskovitom zemljištu posebno tamo gde se koristi

jaĉe zalivanje.

Sl. 2: Simptom nedostatka kalijuma na donjim listovima kruške zbog suše

Hroniĉni nedostatak K a ujedno Mg otklanja se primenom đubriva preko zemljišta

kao što je Dolomit. Da bi se izbegao poremećaj u ishrani između elemenata mora
se potvrditi analizama. Potrebna su dva prskanja prvo u junu a drugo

nedelja

kasnije. Kalijum na primer u obliku

Wuxal Kalium

treba koristiti kao posebna

prskanja.

Toksiĉnost kalijuma kod krušaka u praksi se ređe sreće, ali treba izbegavati veće

koliĉine ovog elementa jer moţe smanjiti absorpciju Mg i izazvati njegov

nedostatak.

Prema izveštajima voćara u SAD, povećani broj prskanja sa kalijumom, moţe
dovesti do povećanja plutastih tkiva na krušci jer K je antagonista sa Ca.

Pragovi, za kalijum kod kruške, prema analizi lista:

% suve materije nedostatak :

0,7;

srednji sadrţaj:

1,6 - 2,0

(

Orts, Giraud,

2006

)

NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA

Magnezijum je pokretan element i u sluĉaju nedostatka simptomi se

pokazuju na donjem lišću, odnosno kao i kod drugih pokretnih elemenata,

jer se transportuje iz starijeg u mlađe lišće ili plodove.

Simptomi nedostatka Mg se mogu naći na svim tipovima zemljišta (Sl. 3).
Magnezijum uĉestuje u fotosintezi, pa njegov nedostatak izaziva ţućenje i na kraju

hlorozu između sprovodnih sudova donjeg lišća.