studenti.rs home page

 
 
 
 

ИСТОРИЈА

 

УМЕТНОСТИ

 

АНТИЧКЕ

  

ГРЧКЕ

 

 
 
 

 
 

 
 
 
 

ГРЧКА

 

АРХИТЕКТУРА

 

 
 
 
 
 

 
 

 

2

background image

С

 

Т

 

И

 

Л

 

О

 

В

 

И

   

Г

 

Р

 

Ч

 

К

 

Е

   

А

 

Р

 

Х

 

И

 

Т

 

Е

 

К

 

Т

 

У

 

Р

 

Е

  

 
 

 

Основна

 

обележја

 

и

 

одлике

 

грчких

 

храмова

 

могу

 

се

 

издвојити

 

у

 

две

 

главне

 

врсте

: 

једну

 

врсту

 

чини

 

тип

, 

а

 

другу

 

стил

 

грађевине

. 

 

Тип

 

храма

 

зависи

 

од

 

његовог

 

спољног

 

облика

 

и

 

броја

 

и

 

распореда

 

стубова

. 

Тако

 

постоји

 7 

типова

 

храмова

: 

 
1) 

храм

 

у

 

антама

 (templum in antis); 

2) 

простилан

; 

3) 

амфипростилан

; 

4) 

моноптер

 (

периптер

); 

5) 

диптер

; 

6) 

псеудодиптер

; 

7) 

хипетрални

 (

отворени

) 

храм

. 

 

Према

 

броју

 

стубова

 

на

 

фасади

, 

храм

 

је

 

могао

 

бити

: 

 
1) 

тетрастил

 (

са

 4 

стуба

); 

2) 

хексастил

 (

са

 6 

стубова

); 

3) 

оксастил

 (

са

 8 

стубова

); 

4) 

декастил

 (

са

 10 

стубова

). 

 

Сви

 

типови

 

зграда

 

могли

 

су

 

бити

 

саграђени

 

у

 

једном

 

од

 

три

 

основна

 

архитектонска

 

стила

 

или

 

у

 

њиховим

 

комбинацијама

. 

У

 

грчкој

 

архитектури

 

се

 

разликују

 

три

 

грађевинска

 

реда

 

или

 

стила

- 

ДОРСКИ

, 

ЈОНСКИ

 

и

 

КОРИНТСКИ

. 

Разлике

 

између

 

ових

 

стилова

 

огледају

 

се

 

на

 

врсти

 

и

 

изгледу

 

стуба

, 

архитрава

 

и

 

распореда

 

декорације

. 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

4

 
 
 

ДОРСКИ

 

СТИЛ

- 

Заузима

 

прво

 

место

 

по

 

хронолошком

 

реду

 

развоја

 

стилова

. 

У

 

примени

 

је

 

од

 VII 

века

 

пне

. 

Дорски

 

стуб

 

израста

 

са

 

тростепене

 

базе

 

храма

, 

тзв

. 

крепидоме

. 

Идући

 

у

 

висину

 

он

 

се

 

све

 

више

 

сужава

 

и

 

има

 

само

 

мало

 

проширење

 

на

 

месту

 

судара

 

сила

 

притиска

 

и

 

потиска

. 

 

ЈОНСКИ

 

СТИЛ

- 

Своје

 

име

 

дугује

 

малоазијској

 

Јонији

 

у

 

којој

 

се

 

најраније

 

појављује

. 

Иако

 

је

 

настао

 

пре

 VII 

века

 

пне

, 

јонски

 

стил

 

почиње

 

свој

 

развој

 

тек

 

од

 

почетка

 VI 

века

, 

да

 

би

 

највиши

 

домет

 

достигао

 

у

 V 

веку

 

пне

. 

Јонски

 

стуб

 

је

 

виши

 

и

 

виткији

 

од

 

дорског

, 

па

 

се

 

назива

 

још

 

и

 ''

женски

''. 

Јавља

 

се

 

у

 

три

 

варијанте

: 

еолској

, 

источној

 

и

 

западној

. 

 

КОРИНТСКИ

 

СТИЛ

- 

Раскошан

 

је

 

и

 

китњаст

 

по

 

својим

 

декоративним

 

елементима

 

и

 

јавља

 

се

 

као

 

последњи

 

у

 

грчкој

 

архитектури

. 

Долази

 

до

 

изражаја

 

у

 IV 

веку

 

пне

. 

Имитира

 

девојачку

 

грациозност

. 

Коринтски

 

стуб

 

је

 

витак

 

и

 

богато

 

украшен

 

при

 

врху

. 

Па

 

и

 

поред

 

свог

 

китњастог

 

изгледа

, 

коринтски

 

стил

 

није

 

стекао

 

онај

 

углед

 

и

 

популарност

 

какав

 

су

 

имали

 

дорски

 

и

 

јонски

 

стил

. 

Најмање

 

је

 

прилагођен

 

укусу

 

грчког

 

духа

. 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

5

background image

М

 

О

 

Н

 

У

 

М

 

Е

 

Н

 

Т

 

А

 

Л

 

Н

 

А

   

У

 

М

 

Е

 

Т

 

Н

 

О

 

С

 

Т

   

Г

 

Р

 

Ч

 

К

 

И

 

Х

   

С

 

В

 

Е

 

Т

 

И

 

Л

 

И

 

Ш

 

Т

 

А

 

 
 

 
1. 

ДЕЛФИ

- 

Делфи

 

представљају

 

место

 

рођења

 

нове

 

идеје

 

грчке

 

уметности

. 

У

 

првој

 

половини

 VI 

века

 

пне

, 

Грци

 

су

 

коначно

 

раскинули

 

са

 

угледањем

 

на

 

уметничка

 

дела

 

Оријента

 

и

 

донели

 

одлуку

 

о

 

слободи

 

у

 

уметничком

 

стварању

. 

Као

 

карактеристичан

 

споменик

 

новог

 

начина

 

схватања

 

архитектуре

 

узима

 

се

 

ТЕСАУР

 

ЛЕСХА

 

Книђана

. 

Лесха

 

је

 

зборница

 

и

 

имала

 

је

 

световну

 

намену

, 

а

 

у

 

Делфима

 

су

 

постојале

 

и

 

лесхе

 

Коринћана

, 

Атињана

 

и

 

житеља

 

других

 

грчких

 

градова

. 

На

 

улазу

 

у

 

лесху

 

се

 

налазе

 

две

 

симетрично

 

постављене

 

каријатиде

. 

 

На

 

фронтону

 

је

 

приказана

 

борба

 

између

 

Херакла

 

и

 

Аполона

 

око

 

троношца

, 

који

 

је

 

на

 

крају

 

припао

 

Хераклу

. 

У

 

скулптурној

 

декорацији

 

лесхе

 

приказани

 

су

 

Хераклови

 

јуначки

 

подвизи

. 

 

Што

 

се

 

тиче

 

фриза

,  

 

на

 

источној

 

страни

 

је

 

приказана

 

БОРБА

 

ОКО

 

ПАЛОГ

 

РАТНИКА

; 

на

 

западној

- 

ХЕРАКЛЕОВА

 

АПОТЕОЗА

; 

на

 

јужној

- 

ОТМИЦА

 

ЛЕУКИПОВИХ

 

КЋЕРИ

; 

на

 

северној

- 

СЦЕНЕ

 

ИЗ

 

ГИГАНТОМАХИЈЕ

. 

 

Унутрашњост

 

лесхе

 

је

 

украшена

 

двема

 

великим

 

сликаним

 

композицијама

 

које

 

је

 

урадио

 

Полигнот

. 

То

 

су

 ''

Заузеће

 

Троје

'' 

и

 ''

Одисејев

 

силазак

 

у

 

Хад

''. 

И

 

поред

 

своје

 

световне

 

намене

, 

лесха

 

је

 

по

 

својој

 

декорацији

 

била

 

подређена

 

митологији

 

и

 

историји

 

грчког

 

народа

. 

 

У

 

Делфима

 

су

 

се

 

налазиле

 

и

 

две

 

веома

 

значајне

 

скулптуре

: 

 
-

фигура

 

крилате

 

победе

 

Нике

, 

чији

 

је

 

аутор

 

Архермос

; 

-

фигура

 

кочијаша

 (

ауриге

) 

Хениоса

, 

чији

 

је

 

аутор

 

Питагора

; 

ова

 

фигура

 

је

 

рађена

 

у

 

бронзи

 

и

 

представља

 

заветни

 

дар

 

Гелона

 

из

 

Сиракузе

 

Аполоновом

 

светилишту

.  

 
 
 
 
 

 

7

Želiš da pročitaš svih 43 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti