2012-2022

Стратегија развоја саобраћаја

града Крагујевца

MSP IPA 2007

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ ................................................................................................................................ 2
1. УВОДНИ ДЕО ................................................................................................................... 3

1.1.

Обраћање Градоначелника Крагујевца ................................................................. 3

1.2.

Стратегија развоја саобраћаја - циљеви, задаци и методологија рада ................ 3

1.3.

Индикатори који су оцењивани и утврђени кроз процес рада ............................ 4

2. ОПШТЕ О ГРАДУ КРАГУЈЕВЦУ ......................................................................................... 4

2.1.

Саобраћајно - географски положај града Крагујевца ............................................ 4

2.2.

Становништво - Демографска слика ...................................................................... 6

2.2.1 Пројекција становништва ................................................................................... 7

2.3.

Запосленост ............................................................................................................ 8

2.4.

Развој моторизације на подручју града Крагујевца .............................................. 8

3. АНАЛИЗА СТАЊА САОБРАЋАЈА ...................................................................................... 9

3.1.

Мрежа саобраћајница и режим саобраћаја .......................................................... 9

3.1.1  Улична мрежа ...................................................................................................... 9
3.1.2  Режим саобраћаја ............................................................................................. 11
3.1.3  Раскрснице на основној мрежи ........................................................................ 11

3.2.

Саобраћајни токови и ниво услуге на мрежи саобраћајница ............................. 12

3.2.1 Саобраћајни токови .......................................................................................... 12

3.3.

Безбедност саобраћаја ......................................................................................... 16

3.4.

Јавни градски превоз путника (ЈГПП) ................................................................... 19

3.5.

Саобраћајна сигнализација .................................................................................. 21

3.6.

Теретни саобраћај ................................................................................................ 22

3.7.

Немоторизовани токови ....................................................................................... 24

3.7.1 Пешачки саобраћај ............................................................................................ 24

3.8.

Стационарни саобраћај ........................................................................................ 26

3.9.

Урбана опрема ...................................................................................................... 28

3.10.  Животна средина  и саобраћај ............................................................................. 28
3.11.  Инвестиције у саобраћај и саобраћајну инфраструктуру .................................... 30
3.12.  Планска документација ........................................................................................ 32
3.13.  Институционални оквири ..................................................................................... 32
3.14.  Став грађанства о саобраћају ............................................................................... 33
3.15.  Пројекције будућих захтева -2020г. ..................................................................... 38

4.  SWOT  анализа .............................................................................................................. 39
5.  Стратешки оквир .......................................................................................................... 42
6.  Акциони план ............................................................................................................... 43
7.  Оквир за мониторинг и евалуацију ............................................................................. 54
8.  Прилози ........................................................................................................................ 56

8.1.

Прилог 1. Списак раскрсница са ознакама .......................................................... 56

8.2.

Прилог 2. Оцена стања саобраћаја – кратки приказ ........................................... 56

8.3.

Прилог 3. Списак извора ....................................................................................... 56

8.4.

Прилог 4. Испитивање мишљења грађана .......................................................... 56

8.5.

Прилог 5. Списак учесника у процесу израде Стратегије .................................... 56

8.6.

Прилог 6. Индикатори .......................................................................................... 56

Током припремне фазе Скупштина града Крагујевца донела је одлуку о иницирању

процеса израде Стратегије развоја саобраћаја; именовани су координатор и координациони
тим; идентификоване су заинтересоване стране и формирана је и радна група.

У другој фази израде профила сектора идентификовани су индикатори и и отпочео је

процес прикупљања података за израду анализе сектора саобраћаја. У овој фази спроведен је
процес  истраживања  мишљења  грађана  о  квалитету  и  основим  проблемима  у  сектору
саобраћаја.  Радом  радне  групе  идентификовани  су  приоритети,  стратешки  и  специфични
циљеви.  Дефинисана  је  и  визија  развоја  саобраћаја  града  Крагујевца.  Након  фазе  израде
стратешког  оквира  дефинисани  су  и  пројекти  и  развијен  је  акциони  план  за  реализацију
Стратегије за период од наредних пет година.

Приликом фазе припреме спровођења дефинисани су механизми мониторинга и

евалуације.

Стратегија развоја саобраћаја града Крагујевца рађена је у циљу утврђивања тренутног

стања саобраћаја на територији Града, идентификовања будућих потреба, утврђивања
жељеног стања у периоду од десет година и начина којима се жељено стање може постићи.

Израдом Стратегије развоја саобраћаја, сектор саобраћаја посматран је као

битан елемент који прати али и креира услове за целокупан друштвено – економски развој
града.

1.3.

Индикатори који су оцењивани и утврђени кроз процес рада

Индикатори су дефинисани на почетку рада на Стратегији развоја саобраћаја града

Крагујевца  и  представљају  основне  индикаторе.  Кроз  упитник  (дат  у  анексу)    укупнпо  је  23
чланова  Радног  тима  оцењивало  значај  дефинисаних  индикатора  оценама  1-5  (  5  веома
значајно, 1 није од значаја). На основу оцењивања утврђени су следећи нивои значајности.

Индикатор

Ниво значајности

Ранг

Ниво безбедности

4.55

Економичност

4.41

Ефикасност

4.23

Приступачност

4.14

Удобност-конфор

3.91

Животна средина

3.82

Алт. Видови превоза

3.77

Табела 1. Оцена нивоа значајности индикатора саобраћаја

Уз сваки индикатор дати су показатељи који га детаљније дефинишу. Ови показатељи су

такође евалуирани од стране чланова Радног тима. Резултати по индикаторима приказани су
као анкес Стратегије.

ОПШТЕ О ГРАДУ КРАГУЈЕВЦУ

2.1.

Саобраћајно - географски положај града Крагујевца

Доминантна карактеристика саобраћајно-географског положаја Крагујевца, у односу на

централни део Србије, одражава се кроз положај града у саобраћајно повољном коридору
којим се повезују јужни, југозападни и западни са североисточним и северним деловима

Србије. Стога се може сматрати да је саобраћајно-географски положај Крагујевца повољан како
на нивоу ширих простора

(Ц)

централне Србије тако и на регионалном и општинском нивоу

(слика 2).

Слика 2 Крагујевац-мрежа саобраћајница

У зони Крагујевца, Кнића и Груже налази се природни наставак два, посебно за

саобраћај, природно погодна магистрална коридора и то Ибарског са југа и Западноморавског
са југозапада и запада. На овом простору два описана правца се директно настављају на
Великоморавски правац ка северу и на Тимочки правац према истоку.

Друмске везе са окружењем Крагујевац данас остварује магистралним путевима М 1.11.

Крагујевац - Баточина и М 23. Београд - Топола - Крагујевац - Равни Гај и даље према Краљеву и
Чачку,  као  и  регионалним  путевима  Р  102  Крагујевац  -  Крушевац  и  Р  212  Крагујевац  -  Горњи
Милановац,  тако  да  Крагујевац  остварује  добру  саобраћајну  повезаност  са  групом  градова
средишње  Србије  (Чачак,  Краљево,  Крушевац,  Параћин,  Ћуприја,  Јагодина,  Аранђеловац,
Горњи  Милановац  као  и  општинама  Кнић,  Рача,  Баточина,  Топола,  Рековац,  Свилајнац,
Смедеревска  Паланка  и  Велика  Плана),  а  који  се  налазе  на  удаљености  од  највише  70  км.
Магистралним  путем  М  1.11.  Крагујевац  -  Баточина  остварује  се  значајна  веза  са  најважнијим
аутопутским  коридором  у  нашој  земљи  М  1.  Београд  –  Ниш.  Поред  значајних  друмских  веза
кроз  Крагујевац  пролази  и  магистрална  пруга  Лапово-Крагујевац-Краљево  која  повезује
Шумадију и Косово и Метохију са Београдом и осталим делом Србије.

Узимајући у обзир саобраћајно-географски положај Крагујевца у ширем простору -

Балкану и Европи, може се констатовати да су положај града и саобраћајна приступачност
повољни.

Крагујевац је веома добро повезан друмским саобраћајницама са значајним центрима у
Србији. Са Београдом има три могуће алтернативе, са Нишом две и са Краљевом две
алтернативе. Железничке везе су веома скромне.

Анализа развијености Србије

рађена од стране UNDP-a 2007. године указује на високи

ниво развијености Крагујевца ( слика 3 )

Слика 3

анализа по саобраћајној развијености анализа по ХДИ вредностима

2.2.1

Пројекција становништва

Пројекције кретања броја становника у граду Крагујевцу идентификују три могућа

сценарија,  односно  варијанте.  Прва  варијанта  подразумева  задржавање  и  укључивање
избеглих  са  Косова  и  Метохије  у  животне  токове  града  Крагујевца.  Због  тога  се  по  тим
пројекцијама остварује максимални број становника (221.000).

У другој варијанти полази се од тезе да ће у граду Крагујевцу остати између 40 и 50%

избеглих са Косова и Метохије.

Трећа варијанта је нешто блажа од друге, изражено кроз повећање броја становника,

јер полази од претпоставке да се око ¼ избеглих стално настани у Крагујевцу.

Све три варијанте (табела 4), посматрано са гледишта града, подразумевају да ће

механички прилив и повратак на село успорити опадање броја становника на сеоском подручју.

Табела 4 Пројекција броја становника

Година

Град Крагујевац

Градско подручје

Сеоско подручје

варијанте