Београд, 2019.
ВИСОКА ШКОЛА ЗА ПОСЛОВНУ
ЕКОНОМИЈУ И ПРЕДУЗЕТНИШТВО БЕОГРАД
ДИПЛОМСКИ РАД
Студент: Кети Шиљевић
Бр. инд.: 332-007-17
Београд, 2019.
ВИСОКА ШКОЛА ЗА ПОСЛОВНУ
ЕКОНОМИЈУ И ПРЕДУЗЕТНИШТВО
БЕОГРАД
ДИПЛОМСКИ РАД
ТРЖИШТЕ ОСИГУРАЊА У
РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Ментор:
Студент:
Проф. др
Бр. инд.:
2
УВОД
Човека и његову заједницу од давнина су угрожавале најразличитије опасности
претећи да их униште, повреде, угрозе живот, здравље или имовину, доводећи у питање
чак и његов опстанак. Разни облици заштите који су примењивани морали су се
непрекидно усавршавати будући да су настајале и нове опасности, односно ризици.
Сем потребе за заштитом сопствених добара од природних непогода или туђих радњи,
јављала се и потреба за заштитом од последица сопственог деловања којим се може
нанети штета туђим или и својим добрима.
Почетни облици заштите људима које је погодила несрећа (болест или смрт
храниоца породице, настанак радне неспособности, уништење имовине после пожара и
слично) били су заједнички прилози и помоћ заједнице – родбине, села или племена. У
првобитној друштвеној заједници, када није било приватне својине, тај проблем није
могао бити сложен: уништена добра је заједница замењивала новоствореним.
1
У
оваквим, више или мање слабо уређеним подухватима, могу се пронаћи извесни
трагови савременог осигурања. Појединац сопственим снагама није могао обезбедити
овакву заштиту. Стога је врло рано у развоју људског друштва искрсла замисао о
устројењу неопходне заштите преко механизма којим ће појединци, угрожени истом
опасносшћу, својим натуралним или, касније, новчаним доприносима обезбедити
накнаду онима које опасност погоди.
У овом раду биће објашњен појам осигурања, ризици у пословању
осигуравајућих друштава, врсте осигурања, биће описани елементи тржишта
осигурања, кретања на тржишту осигурања у Републици Србији, осврт на неке од
упоредних података са тржишта осигурања у Републици Србији у првим кварталима
2017, 2018. и 2019. године. осврт на савремено тржиште осигурања и покушај
описивања савремених тенденција развоја тржишта осигурања у Србији и дата
закључна разматрања.
Кључне речи:
осигурање, уговори у осигурању, савремено тржиште осигурања.
1
Тасић, А., (1975),
Основи осигурања
, Заједница осигурања имовине и лица "Војводина", Нови
Сад, стр. 6.
3
1.
ПОЈАМ ОСИГУРАЊА
Осигурање у савременом свету је економска потреба свих, а дилему можемо
имати само код избора од којих ризика се нужно морамо заштити. Осигурање је
мултидисциплинарна делатност. Са економског становишта, осигурање је економски
однос између осигураника и осигуравача у коме осигураник плаћа одређени износ
(премију осигурања) осигуравачу за преузети ризик, а осигуравач у случају реализације
преузетог ризика врши накнаду штете или исплату унапред уговорене осигуране суме.
Са правног становишта, осигурање је скуп права и обавеза уговорних страна који се
утврђују приликом закључења уговора о осигурању. Оно је привредна, финансијска
услужна делатност, чији је основни циљ економска заштита правних и физичких лица,
кроз надокнаду штете. Начело солидарности и узајамности – сви учествују солидарно у
прикупљању средстава за надокнаду штете, не знајући кога, када и у ком обиму иста
задесити.
Сврха осигурања је преношење ризика које налазимо у нашем окружењу с
појединца на oсигуравача (друштво за осигурање) склапањем уговора о осигурању. На
тај се начин појединац настоји заштити од опасности (ризика) које му могу угрозити
живот или нанети штете на имовини при чему је основна карактеристика тих
евентуалних штета да могу, али не морају настати, јер су неизвесне и независне од
наше воље. Смисао осигурања није могућност зараде појединца, већ обезбеђење
економске сигурности, односно заштита његовог живота и имовине од последица
наступања штетног догађаја. Узимајући у обзир све могуће ризике који нас окружују,
као и време у коме живимо, потреба за осигурањем намеће се само по себи. Можете се
осигурати од разлићитих непредвиђених догађаја: пожара, удара грома, поплава и
других елементарних непогода, провалне крађе и разбојништва…Али и од догађаја који
су извесни, као што су недовољни приходи у старости или чињенице да временом
имамо све већу потребу за адекватном здравственом заштитом. Направити прави избор
значи, сагледати са једне стране садашње и будуће потребе и исте ускладити са
расположивим буџетом.
Осигурање је појам с којим се у појединим сегментима сви свакодневно
сусрећемо. Осигурање се може дефинисати као наука која се бави пручавањем
5
Предмет осигурања могу бити особе, ствари или интереси из правних односа,
као и разни други интереси економске нарави.
Основни учесници у осигурању су:
Осигуравач – то је друштво за осигурање, односно правна особа с којом је
склопљен уговор о осигурању, која се обавезује да ће кориснику
осигурања надокнадити штету у складу с условима осигурања;
Уговарач осигурања – то је особа с којом је осигуравач склопио
осигурање. Он је дужан платити премију, као и испунити остале обавезе
из уговора о осигурању;
Осигураник – особа из уговора о осигурању чији је имовински интерес
осигуран и којој припадају права из осигурања, особа од чије смрти,
инвалидитета или нарушеног здравља зависи исплата накнаде из
осигурања;
Реосигуравач – је осигуравајуће друштво које уговором о реосигурању
преузима обавезу да директном осигуравитељу плати део или читав износ
штете коју би он требао платити свом осигуранику, а осигуравач се
обавезује да ће реосигуравачу платити премију реосигурања.
Осигурање се може посматрати са три становишта.
3
Економски – исказује се циљем који се жели остварити. Ту је реч о задацима
осигурања: посредна и непосредна заштита осигураника, односно његове имовине као
основна сврха, затим следе развојна, социјална улога и друго;
Правни – подразумева уређење изузетно бројних правних односа који настају у
осигурању, почевши од његовог закључивања па до исплате накнаде штете;
Технички – уређује одвијање осигурања посматраног као посебни механизам за
процену тежине ризика, њихово изравњавање у простору и времену, прорачун премије,
све то уз употребу најсавременијих статистичко-математичких и других метода.
3
Шулејић, П., Вујовић, Р., Мркшић, Д., Жарковић, Н., Рашета, Ј., Милорадић, Ј. (2006),
Основи
осигурања
, Факултет за финансијски мрнаџмент и осигурање, Београд, стр. 3.
