Ekonomija

Predmet ekonomije;

Makroekonomska i mikroekonomska analiza;
Pozitivna i normativna ekonomija.
Prema jednoj od definicija Pola Semjuelsona, “Ekonomija predstavlja proučavanje bogatstva”. Prema veoma prihvaćenoj definiciji Lajonela Robinsa, “Ekonomija je nauka koja proučava ljudsko ponašanje kao odnos izmedju ciljeva i oskudnih sredstava koja mogu imati više alternativnih upotreba”.
Po njemu,da bi ljudsko ponašanje bilo ekonomska akativnost,potrebno je da:

1. postoji više ciljeva
2. ciljevi razlikuju po prioritetima
3. sredstva ograničena
4. imaju više alternativhih upotreba

Ekonomija može biti teorijska i primenjena.Teorijska ekonomija se bavi proučavanjem pojedinačnih i opštih privrednih pojava,ali samo na
visokom stepenu apstrakcije. Ona se deli na makroekonomsku i mikroekonomsku analizu,a ovakvu podelu su dali Anton Rangar Friš i Gotfrid Haberler.Makroekonomska analiza se bavi istraživanjem privrede kao celine gde se ona svodi na mali broj krupnih ekonomskih agregata.
Mikroekonomska analiza se bavi proučavanjem pojedinačnih ekonomskih odnosa pojedinaca i preduzeća, individualnih proizvođača i potrošača.
Primenjena ekonomija koristeći opšte ekonomske zakone koje daje teorijska ekonomija, daje najbolja praktična rešenja za iskrsle konkretne probleme.
Podelu ekonomske nauke na pozitivnu i normativnu prvi je dao Džon Nevil Kejns.Pozitivna ekonomija nema vrednostnih sudova,ideoloških i političkih opredeljenja i objašnjava ekonomsku stvarnost onakvu kakva zaista jeste. Normativna ekonomija uvodi različite etičke kodekse,politička uverenja, i daje savete i preporuke za vođenje ekonomske politike. Na primer pozitivan stav je.“Ako država izvrši povećanje stope poreza na prihod građana, smanjuju se mogućnosti povećanja njihove zarade“, dok bi normativan bio “Država treba da poveća poreska opterećenja za bogatije, a da ih smanji za siromašnije“.U prvom slučaju se opisuje “šta će se desiti ako”, dok se u drugom “daje savet.