сложене структуре. Садржи више анатомских елемената меког, хрскавичавог и коштаног
ткива, веома значајних за функцију зглоба. Током дневних, професионалних и спортских
активности колено подноси велике напоре сложених стресова истезања, компресије, трења
и увртања који се киомпензују хармоничком синхронизованом функцијом свих саставних
делова.

У саставу колена су три кости: кондили фемура и тибије и патела, као пљосната киост,

уметнута у тетиву m. quadriceps-а. Мишићи – покретачи колена долазе с карлице и фемура
и својим тетивним припојима обухватају читав зглоб.

Најјачи и најзначајнији је предњи мишић бута m. quadriceps , састављен од четири

снопа: m. rectus femoris, m. rectus, с горнјим припојем на предње горњој бедреној бодљи,
m. vastus lateralis, m. medialisa и m. intermediusa, који је између њих и у непосредном
контакту с дијафизом фемура. Сва три вастуса су проксимално припојена за фемур. у
доњој трећини се спајају са тетивом ректуса, и сви заједно се припајају дистално за пателу
коју, заједничком конструкцијом, померају ноге. Од сва четири снопа једино је m. rectus
биартикуларни   мишић,   јер   прелази   преко   кука   и   колена.   Поред   функције   екстензора
колена, m. rectus  је помоћни флексор и абдуктор кука. Од пателе полази кратак и широк
лигамент пателе надоле и припаја се на испупчењу – tuberositas-uу горњег окрајка тибије.
Све   компоненте   делују   сихронизовано   као   екстензорни   механизам   колена.   Као
супкомпонента медијалног вастуса издваја се m. vastus medialis obliqus,који екстензији
колена   вуче   пателу   медијално.   Његова   акија   је   значајна   јер   представља   контратежу
контракцији m. lateralisa, i oсигурава нормалан правац покреaња пателе при контракцији
целог   екстензорног   механизма.   Све   снопове   квадрицепса   инервише   n.   femoralis   који
потиче од грана нервних коренова Л2 , Л3 и Л4.

Антагоннисти квадрицепсу су дуги флексори подколенице: mm. semitendinosus,

semimembranosus са задње утрашње стране, и m. biceps femoris са спољашње. Сви полазе
с доњег ишијадичног тубера карлице. Дуги флексори су инервисани гранама ишијадичног
нерва.

1.1.M. biceps femoris

Има две главе (као и m. brachii) дугу која полази од ишијадичног тубера и кратку –

која пролази са задње стране фемура, oд гребена linea aspera femoris ( caputlongum и caput
breve). Дистално се мишић припаја за латерални кондил тибије и главицу фибуле. Заједно
са унутрашњим флексорима m. biceps femoris снажно савија колено и ротира подколеницу
упоље. Дуга глава је биартикуларан мишић, прелази преко лкука и колена. Као помоћни
екстензор покреће кук и екстензију и спољашњу ротацију.

припаја на задњој страни калканеуса. Функција гастрокнемијуса такође варира. Кад се
изводи слободан, активан покрет без отпора онда је плантарни флексор стопала и помоћни
флексор колена, а када постоји отпор онда је, такође, плантарни флексор стопала, али
повлачи колено у екстензију, у функцији је ефикаснији ако је стопало у дорзифлексији.
Инервисан је тибијалним нервом. Уствари, m. gastrocnemiusје квадриартикуларан мишић,
јер укршта осовине тибиофеморалног , пателофеморалног , талокруралног и субталарног
(субастрагалног)зглоба

2.Лигаменти колена

Колени зглоб повезују снажни лигаменти. Са спољашње стране је ligamentum

collaterale laterale или колатерални лигамент , а са унутрашње ligamentum collaterale
mediale или медијални колатерални лигамент, који су екстраартикуларни. У самом зглобу
постоје две кратке унутрашње везе, ligamentum crutiatum anterior или предњи унутрашњи
лигамент, i ligamentum cruciatum posterior или задњи укрштени лигамент. Колатерали
лигаменти спречавају бочну дислокацију зглоба, а укрштени редње-задњу. Менискуси су