УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД
ТЕМА: КРИМИНАЛИСТИЧКО ФОРЕНЗИЧКА ОБРАДА ТРАГОВА
ВАТРЕНОГ ОРУЖЈА
Ментор:
Студент:
Божидар др. Бановић
Урош Рађеновић
Индекс број: 24/2015
Београд, 2017
Специјалистички рад: Криминалистико форензичка обрада трагова ватреног оружја
1. 1. УВОД
Употреба ватреног оружја у извршењу кривичних дела је у наглом порасту у
савременом друштву. Ватрено оружје је на нашим просторима после ратова вођених 90-тих
година лако доступно и јефтино. Зато није ни зачуђујуће зашто се разни кривични деликти
извршавају ватреним оружјем. Да би се открило кривично дело и учинилац неопходно је да
се познају карактеристике ватреног оружја којим је извршено кривично дело. Трагови
ватреног оружја богати су информацијама а од наше обучености зависи колико ћемо тих
информација прикупити.
Трасологија је део криминалистичке технике која се бави учењем о траговима
односно проналажењем, фиксирањем и тумачењем трагова који су у вези са кривичним
делом. Када се на месту извршења пронађе траг, он представља доказ, односно чињеницу,
основ или разлог који говори о истинитости или неистинитости неке спорне чињенице у
кривичном поступку. Трагови могу да укажу на постојање кривичног дела, средства и начина
извршења, омогућавају одеђивање места, времена и мотива извршења кривичног дела, а
служи и као основа за проналажење одговора на златна питања криминалистике. С обзиром
да траг представља доказ, неопходно је знати да са становишта криминалистичке праксе
доказе делимо на непосредне и посредне, као и на личне и материјалне. Траг као
материјални доказ представља одређену промену која је настала делатношћу човека,
животиње или предмета и које је у вези са кривичним делом.
Трагови ватреног оружја могу потицати од пројектила, цеви, ударне игле, чела
затварача, извлакача, оквира, лежишта метка, барутних честица и пламена. Приликом
испаљењња из ватреног оружја, пројектил великом брзином напушта цев оружја, праћен
гасовима сагорелог барута, несагорелим или делимично сагорелим барутним честицама чија
брзина нагло опада и њихов крајњи домет се креће од 50-120 cm. На пројектилу, који при
испаљењу прође кроз цев ватреног оружја настају карактеристични трагови поља цеви које
прадстављају праве паралелне линије у виду испупчења и удубљења. Такође и на чаури
настају карактеристични трагови од удара врха ударне игле у пределу каписле. Да би се могла
извршити идентификација оружја потребно је пронаћи пројектиле и чауре на лицу места.
Урош Рађеновић
4
Специјалистички рад: Криминалистико форензичка обрада трагова ватреног оружја
Када пројектил удари у неки предмет долази до деформације и разбијања на парчад
па је та парчад неопходно сакупити. Познато је да се приликом опаљења један део барутних
честица задржава на руци лица које је пуцало и то углавном на кажипрсту, палцу и
надланици. За детекцију таквих честица користи се тзв. парафинска рукавица.
Наука на коју се ОСЛ највише ослањају у откривању путање зрна назива се
балистика и она се може поделити на унутрашњу и спољашњу. Само познавање балистике
ослања се и на познавање физике и хемије. Пошто се ватрено оружје често користи код дела
које су усмерена на угрожавање безбедности лица неопходно је познавање и медицинске
струке при анализи рана начињених употребом ватреног оружја. Начин на који полиција и
форензичари поступају у анализи трагова ватреног оружја а све у циљу откривања и
решавања кривичних дела биће предмет овог рада.
Урош Рађеновић
5
Специјалистички рад: Криминалистико форензичка обрада трагова ватреног оружја
Између криминалистичке хемије и криминалистичке балистике има доста додирних
тачака када су у питању крвни деликти и или друга кривична дела извршена из ватреног
оружја. У вези тога, приликом вршења радњи у циљу расветљавања кривичних дела
извршених из ватреног оружја препоручује се непосредна сарадња вештака криминалистичке
хемије и криминалистичке балистике, док се у неким случајевима препоручује и комисијски
рад вештака ових струка.
Битно је истаћи да је основна карактеристика научног сазнања у систематском,
смишљеном, планираном и методском поступку, по чему се и разликује од свакодневног
опажања које не може бити усмерено на суштину одређене појаве.
Ако би смо питали где је све могуће у склопу криминалистике користити методе
физике и хемије, боља поставка питања би била-где их све није могуће користити. Сваким
даном стижу нове потврде о неким новим применама поменутих научних дисциплина у
склопу криминалистичких активности.
Урош Рађеновић
7
